Ministarstvo finansija: Snajperski precizne mere za privredu

Istraživanje koje se sprovodi među privrednicima trebalo bi da pruži kompletnu kliničku sliku privatnog sektora i posluži kao osnov za drugi paket mera podrške koji će biti specijalizovan, rekao je danas u izjavi za Tanjug Ognjen Popović iz kabineta ministra finansija.

“Istraživanje je fokusirano na to da saznamo sa kojim problemima se taj sektor sada suočava, na koji način su mere uticale na njihovo poslovanje, koje probleme su rešili a koje ne i da saznamo koja je to potreba za podrškom u periodu koji dolazi”, rekao je on.

Dodao je da su posebno značajni predlozi inovativnih rešenja koji bi došli iz privrede.

On kaže da je prvi paket antikriznih privrednih mera došao brzo, podrška je bila odlučna i obimna, ali i prilagođena prvom talasu i prvom izazovu.

“U tim merama svi države su izašle sa tom “bazukom” a ono što je sada potrebno jeste “snajper”, zato što kada pogledamo kretanja u privredi jasno je da neki sektori rade punim, ili povećanim kapacitetom, dok drugi sektori rade na 50 i 70 posto i suočavaju se sa neizvesnošću na duži period”, rekao je on.

Informacije prikupljene istraživanjem biće osnov da se situacija u privredi razume na granularnom nivou pojedinačnih kompanija, i sektora.

“Da znamo koji su izazovi a gde su prilike za rast u nekim slučajevima, i na osnovu toga onda da imamo jedno jedinstveno rešenje za jednistvene probleme sa kojima se mi suočavamo”, rekao je on.

Popović je ocenio da je u ovom trenutku još je rano da govorimo o fokusima podrške drugog paketa mera.

“Sada je cilj da na najdetaljniji način do sada sagledamo koja je sada situacija, i gde podrška treba da ide”, rekao je on.

Dodao je da je ohrabrujuće i za privredu, da je sistem pokazao da ima kapacitet da uvodi inovacije i u periodu krize, i kao primer naveo garantnu šemu koja prvi put urađena prema privatnom sektoru i to u obimu od dve milijarde evra.

“Već je 750 miliona evra kredita odobreno, a vrlo brzo će ta cifra preći milijardu evra”, rekao je on.

Za njega istraživanje je dokaz da će se i dalje sve raditi u komunikaciji sa privrednicima, i da će se slušati njihovi zahtevi.

Kako je dodao istraživanje se sprovodi sa Privrednom komorom Srbije i Republičkim zavodom za statistiku do kraja meseca jula a rezultati se mogu očekivati do 10. avgusta.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da će se kroz istraživanje utvrditi stepen zadovoljstva privrednih društava kreditima Fonda za razvoj i onih u okviru garantne šeme koju je Vlada Srbije dogovorila sa poslovnim banakama.

“Da vidimo kako teče proces odobravanja sredstava, i da li bi im značila i dodatna sredstva ukoliko bi bila dostupna za njihovo poslovanje u kriznim uslovima”, objasnio je on i dodao da bi tokom sledeće nedelje trebalo da izveštaj bude dostavljen Vladi Srbije na informisanje.

On dodaje da PKS dobija u poslednje vreme sve više signala da privreda očekuje dodatnu podršku države.

“To je posebno bitno u smislu premošćavanja krize do sledeće godine kada se po svim procenama očekuje privredni oporavak”, kaže Stanić.

Dodaje da sada postoji već iskustvo prvog talasa krize i da su se neke i već su se neke firme prilagodile uslovima poslovanja u vanrednim okolnostima.

”U drugom talasu krize kroz mere bi trebalo posebnu pažnju obratiti na delatnosti koje su posebno pogođene kao što su turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj”, kaže on.

Kako je naglasio nove mere podrške privredi moraju da budu usko definisane, odnosno specijalizovane, i za one koji su najugroženiji.

”Fondovi kojima država raspolaže nisu neograničeni prednost mora da ima očuvanje ekonomske baze, nadamo se da će očuvanje baze, a tu mislimo i na očuvanje kupovne moći stanovništva, doprineti da se u sledećoj godini kada bude bolja situacija više orijentišemo na razvojne komponente”, rekao je on.

Stanić prenosi stavove privrednika da je drugi paket mera podrške hitan.

”Imamo i tehničku situaciju oko formiranja nove Vlade Srbije a svi dodatni paketi mera moraju biti propraćeni administrativnom procedurom, pa je samim tim neophodno brzo formiranje Vlade Srbije, a zatim i brza akcija na osnovu inputa i zahteva koje mi dobijamo od privrede”, zaključio je on.