Salinas: Pažljivo pratiti kvalitet porftfolija banaka

Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da u vreme pandemije sačuvaju stabilnost finansijskog sistema, što podrazumeva pažljivo praćenje kvaliteta portfolija banaka i brzo reagovanje ako dođe do njegovog pogoršanja, saopštio je šef kancelarije Svetske banke (SB) za Crnu Goru, Emanuel Salinas.

On je agenciji Mina-business kazao da postoji namera da se pogođenim preduzećima pruži finansijska pomoć za izlazak iz krize, ali da je u tom smislu veoma bitno da ona bude pažljivo usmerena.

„Potrebno je pažljivo ciljati i potruditi se da dodeljivanje takve pomoći bude transparentno i da ona ne ode u ruke preduzeća koja nisu bila održiva pre same krize“, kazao je Salinas komentarišući beleške SB koje sagledavaju uticaj Covid-19 na finansijski sistem na Zapadnom Balkanu.

Beleške SB, koje su prezentovane krajem maja, predstavljaju dopunu ranije objavljenog Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan i osim na finansijski sistem odnose se na oblast fiskalne politike, siromaštva, tržišta rada i socijalne zaštite.

Salinas je zemljama Zapadnog Balkana savetovao da je bitno da prepoznaju ograničenja finansijskog sektora.

„Brojne kompanije nisu pre krize bile klijenti finansijskog sektora, međutim i ona se sada suočavaju sa vrlo teškom situacijom i verovatno neće moći da iskoriste nove programe podrške ili kredite koji će se nuditi kroz fianansijski sektor“, dodao je Salinas.

Zbog toga je, kako je poručio, potrebno mobilisati dodatne instrumente, koji ne bi išli kroz finansijski sektor nego kroz druge kanale, kako bi se omogućila podrška i tim pojedinačnim preduzetnicima koji do sada nisu bili klijenti banaka, a kojima će pomoć biti potrebna zbog krize kroz koju su prošli.

Na pitanje kako je finansijski sektor regiona Zapadnog Balkana odreagovao na epidemiju COVID-19 i šokove koje je izazvala alarmantna epidemiološka situacija, Salinas je odgovorio da su u različitim zemljama videli različite odgovore.

„Različite zemlje su usvojile različite instrumente kao odgovor na ovu situaciju, u vidu raznih oblika pomoći koji su većinom bili podržani od međunarodnih finansijskih institucija u smislu pristupa izvorima finansiranja za preduzeća i kompanije koje su pogođene epidemijom“, saopštio je Salinas.

U SB smatraju da je takva vrsta pomoći dobrodošla, ali da je u čitavom tom procesu potrebno slediti neke principe.

„Prvo i najvažnije je da ta pomoć mora biti usmerena na preduzeća koja su održiva, a koja su pogođena krizom. Dakle, treba se potruditi da takva finansijska pomoć ne ide kompanijama koje nisu održive i koje su pre svega ovoga bile neka vrsta zombi kompanija, koje samo traže i dobijaju finansijsku pomoć, čisto da bi koliko toliko ostale u životu“, upozorio je Salinas.

Drugi važan princip koji treba imati u vidu je, kako je kazao, pažljivo targetiranje odnosno ciljanje i usmeravanje pomoći na preduzeća koja su zaista pogođena i kojima je pomoć zaista potrebna.

Na pitanje kakvi su trenutno indikatori finansijskog sistema u regiji, Salinas je odgovorio da u SB još nisu primetili značajnije pogoršanje situaicje, na primer kada su u pitanju nekvalitetni krediti.

„Međutim, to pogoršanje se očekuje, kao i u svakoj sličnoj krizi. Veliki broj preduzeća neće imati dovoljno prihoda, zbog čega neće biti u mogućnosti da otplaćuju kredite i dugove. To je nešto što se može očekivati“, rekao je Salinas.

Na pitanje da li trenutno SB uviđa neke opasnosti po finansijski sistem zemalja regiona, Salinas je prvo naveo rizik od pogoršavanja situacije posebno kada su u pitanju portfoliji i veliki broj kompanija koji će trpiti posledice krize.

Salinas je saopštio da je još jedan rizik i moguće miješanje u funkcionisanje i rad finansijskog sektora.

„U pojedinim zemljama postoje neke namere da se aktivnosti davanja kredita usmere na pojedine odabrane sektore i da se ograniče kamatne stope. To su sve rizici koji potencjalno mogu da podriju održivost banaka. Dakle, govorimo o merama koje, ako se sprovedu, mogu da utiču na rad banaka, a samim tim i funkcionisanja finansijskog sektora i zemlje u celini“, zaključio je Salinas.