Rate posle moratorijuma: Banke naplaćuju kamatu na kamatu

Na adrese dužnika, koji zbog moratorijuma nisu otplaćivali svoje rate banci tokom vanrednog stanja, počeli su da stižu novi obračuni. Kamata, koju nismo plaćali tokom tromesečne pauze, podeliće se na ravne časti na preostale rate kojih će sada biti za tri više, kao što je i najavljeno. Međutim, dužnici ukazuju da pojedine banke nezakonito obračunavaju “kamatu na kamatu”, čime im se uvećava ukupni dug. Dok, pojedini ukazuju da im je zaračunat i trošak – puštanja kredita!

U Udruženju CHF Srbija, koja okuplja zadužene u švajcarskim francima, tvrde da neke banke nezakonito obračunavaju kamatu koju nismo plaćali tokom pauze u otplati kredita.

“Pripis ugovorene kamate glavnici je nezakonit. Trebalo je ugovorenu kamatu rasporediti na preostale rate, a ne uvećavati glavnicu za iznos te kamate. Pa potom ponovo, na tako uvećanu glavnicu, obračunati ugovorenu kamatnu stopu”, navode u Udruženju CHF Srbija.

Kako ističu, ako se na to još posle obračuna neka kamata za kašnjenje u plaćanju, to će već biti – tri kamate na kamatu.

Osim ovakvog načina obračuna kamate, pojedini dužnici žale se i na zaračunat “trošak puštanja kredita” posle moratorijuma, koji je sabran sa kamatom i potom razdeljen na preostale rate.

Ovakva vrsta troška na ime “puštanja kredita” obračunava se prilikom odobravanja kredita i obično se naplaćuje procentualno od iznosa celog zajma.

“Podsećamo da za vreme trajanja moratorijuma dužnik nije imao obavezu da izmiruje svoje obaveze prema banci, ni po osnovu kamate, ni po osnovu glavnice. Takođe, banka nije obračunavala zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje, niti je od dužnika zahtevala naknadu bilo kojih troškova u vezi sa preduzimanjem aktivnosti u vezi sa moratorijumom”, kažu za Nova.rs u NBS.

Ugovorena kamata koja u smislu relevantnih propisa ne predstavlja ni naknadu, niti trošak, obračunavala se za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta. To je, kako ističu u NBS, jasno i nedvosmisleno prikazano u primerima objavljenim na internet stranici Narodne banke Srbije 19. marta 2020. godine.

“Napominjemo da zastoj u otplati kreditnih obaveza u trajanju od 90 dana ne proizvodi nikakve dodatne troškove za klijenta”, kažu u centralnoj banci.

Po završetku perioda moratorijuma, na ostatak duga pripisuje se redovna kamata obračunata tokom perioda zastoja i pravi novi plan otplate produžen za tri meseca.

“Navedeni preporučeni model ne stvara nikakve dodatne troškove za klijenta, a uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat je datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate”, navode u NBS, ističući da su banke dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum, bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

Prema uslovima moratorijuma, koji je regulisan podzakonskim aktom Narodne banke Srbije, zastoj u otplati traje 90 dana. Za to vreme ne plaćaju se rate kredita, ali se obračunava kamata (koja je inače sastavni deo rate).

Kada moratorijum prođe, banke prave nove otplatne planove za dužnike, i to tako da se rok otplate produžava za tri meseca kada se plaćaju neplaćene rate iz perioda mirovanja. Takođe, sve preostale rate srazmerno se uvećavaju za iznos kamate koja nije plaćena tokom aprila, maja i juna koliko je trajao moratorijum.

Koliko će koji dužnik tačno da plati na ime kamate zbog korišćenja moratorijuma zavisi od nekoliko stvari.

Najvažnija je – iznos samog kredita. Potom, kamatna stopa pod kojom se uzajmio, pa rok otplate koji je ugovorio. Zavisi i od toga koliko je rata dužnik otplatio pre nego što je ušao u moratorijum.

Najskuplje su prošli dužnici koji otplaćuju velike kredite, na dugi rok, a pre moratorijuma su otplatili tek nekoliko rata.

“Klijentima je ostavljena mogućnost da ukoliko to izričito zahtevaju od banke (npr. zato što imaju mogućnost da izmire svoje tromesečne kreditne obaveze iz perioda zastoja) izmire svoje obaveze i na neki od alternativnih načina (pri čemu su banke dužne da jasno predoče moguće alternativne opcije). Dakle, postoji mogućnost da klijent plati odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu – u tom slučaju anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plati kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate)”, ukazuju u centralnoj banci.