Posle prvog paketa mera za kojim je posegao najveći broj zemalja kako bi ublažile posledice pandemije, izgleda da je državni ćup sa novcem svuda ostao prazan. Svuda osim u Nemačkoj.
Dodatnih mera pomoći, posle zaokruženog prvog paketa nema, osim u Nemačkoj. Njima se, doduše, nadaju i najugroženije privrede EU, o čemu bi trebalo da bude reči na samitu, 17. i 18. jula, posvećenom toj temi.
Problem je što nemačko-francuski predlog o dodatnih 750 milijardi evra pomoći, od kojih bi 500 milijardi bila bespovratna sredstva, naišao na jak otpor štedljive četvorka EU koju čine Austrija, Danska, Holandija i Švedska.
Ima se, može se – kod Nemaca
Mada se privreda nadala da će posle opšteg paketa mera, sledeći biti selektivan i obuhvatiti pomoć najugroženijim sektorima privrede, od toga, kako stvari sada stoje, neće biti ništa.
Jedino je Nemačka, koja je posle krize iz 2008. godine bila najveći zagovornik štednje, a ne potrošnje koja bi podsticala rast privrede, promenila pristup. Ona je na prvi paket mera za pomoć nemačkoj privredi, težak 750 milijardi evra, vrlo brzo dodala još 10 milijardi kako bi bila očuvana radna mesta, kao i porodice onih koji su ostali bez posla.
Nemačka podstiče potrošnju
Sredstva treba da pokriju i smanjenje PDV-a u pogođenom ugostiteljskom sektoru na sedam odsto, sve do jula iduće godine. Pre mesec dana nemačka vlada je donela i paket fiskalnih podsticaja vredan 130 milijardi evra, kojim je smanjila porez na dodatu vrednost sa 19 na 16 odsto, a najnižu stopu spustila sa sedam na pet procenata.
Taj paket predviđa i podsticaje za kupovinu električnih automobila, ali i jednokratan “dečiji dodatak” od 300 evra za svako dete u zemlji. Sve to bi trebalo da podstakne potrošnju.
Dodatak na prvi paket kriznih mera vredan 45 milijardi evra, jemstvo za korporativne kredite putem komercijalnih banaka u vrednosti do 300 milijardi evra i subvencioniranja plata u kompanijama koje su zadržale radnike iako trenutno nemaju posla, donela je i Francuska. Ona je pre mesec dana odobrila i kredit „Renou“ od pet milijardi evra koji bi ponosu francuske automobilske industrije, koji je planirao da otpusti 15.000 zaposlenih, trebalo da omogući likvidnost.
Posle usvojenog paketa ekonomske pomoći vrednog 2.000 milijardi dolara, oko koga su se brzo dogovorili demokrate i republikanci u SAD, zapelo je oko drugog paketa mera. Kongres, gde većinu čine demokrate, je usvojio i dodatnih 3.000 milijardi dolara, ali ne i Senat gde su većina republikanci, koji smatraju da prvo treba analizirati šta je do sada urađeno, šta je bilo dobro, a šta ne.
Zamka likvidnosti
U ovakvoj situaciji kada, kako se pokazalo, do sada preduzete mere nisu bile dovoljne, a korona virus ne jenjava, pojedini ekonomisti smatraju da nema druge strategije nego da se ponovo štedi.
Ekonomista Miroslav Zdravković za Sputnjik napominje da su interesi finansijskog kapitala ispred interesa ekonomije. Modernu monetarnu ekonomiju, kako kaže, karakteriše zamka likvidnosti.
“Celi svet je sada u zamci likvidnosti da mere, koliko god se još više para troši, imaju malo efekta. To što američki Fed ili bilo koja evropska centralna banka smanjuje kamatu ima nulto dejstvo da se podstakne privreda. To je pokazao primer Japana iz 1991. godine, EU od 2008. i videćemo dalje šta će biti”.
On podseća da je slučaj Japana najbolji pokazatelj toga. Posle snažnog zemljotresa i cunamija, koji ga je pogodio 1991. godine, sanirajući posledice konstantno je bio zemlja sa najvećim javnim dugom. U 2017. dug je iznosio je 224 odsto BDP-a.
On je vrlo skeptičan po pitanju mehanizama da se pomogne privredi i podseća kako je to izgledalo u slučaju Grčke od 2011. godine, kada je silna pomoć koja joj je dodeljena završavala u otplati dospelih obaveza, a da njena privreda od toga nije videla ni evra i danas je sa javnim dugom od oko 200 odsto BDP-a.
Najbrži rast u Evropi imaju Irska i Poljska
Zdravković je posebno skeptičan u slučaju EU, odnosno evrozone.
“Sa projektom EU gde su sve zemlje heterogene, gde ne postoje elementarni uslovi za monetarnu uniju, ona apsolutno ne može da ima brz rast. Najbrži rast u Evropi imaju Irska i Poljska. Irska je, poput Velike Britanije, zahvaljujući svom geografskom položaju, na klackalici sa Amerikom, u kojoj su registrovane sve velike IT kompanije, poput Gugla. Iza nje po rastu je Poljska, a tu je i Rumunija, upravo zato što nisu u zoni evra”, rekao je Zdravković.
Izvor: Bizinfo.rs
