Za samo mesec i po dana u Srbiji je bez posla ostalo 9.927 ljudi. Tačno toliko ih se prijavilo na biro od 23. marta do 6. maja, i to iz radnog odnosa. Na biro se istovremeno prijavilo još 2.890 ljudi, među kojima je sigurno najviše onih koji su ostali bez posla na kome nisu bili prijavljeni.
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, dostavljeni “Blic Biznisu”, pokazuju da je najviše otkaza bilo među ženama i radnicima koji imaju između 30 i 35 godina. Od ukupnog broja prijavljenih na biro, iz radnog odnosa, žena je bilo 6.603 i to oko 60 odsto.
Analitičari ističu da je ključni problem to što mladi najčešće imaju mnogo labavije ugovore o radu nego starije kolege, te ih je u kriznom periodu lakše i raskinuti. Najčešće je reč o honorarima ili ugovorima na određeno, kao i o radnicima sa relativno kratkim radnim stažom.
Od skoro 10.000 ljudi koji se našlo na birou od uvođenja vanrednog stanja do početka maja, od 50 do 55 godina imalo je 896 radnika, od 55 do 59 njih 703, a od 60 do 65 tačno 593 zaposlenih.
“Otkaza je svakim danom sve više. Prvi na udaru bili su radnici zaposleni preko agencija za zapošljavanje, zatim oni koji su radili na određeno vreme ili radnici u manjim prodavnicama koje su brzo obustavile rad zbog pada tražnje, rekao je za portal Dragoljub Rajić, konsultant iz Mreže za poslovnu podršku.
Rajić objašnjava da firme, naročito u proizvodnom sektoru, kada se suoče sa smanjenim prihodima i potrebom da “režu” troškove, uglavnom teže da sačuvaju iskusne, kvalitetne i obučene radnike, jer će im kasnije takvi najviše i trebati, a uvek ih je, kako kaže, teško naći na tržištu rada.
Mladi su i u ostatku svetu bili prvi na udaru. Ako se isključe studenti, u Velikoj je Britaniji jedna trećina zaposlenih starosti između 18 i 24 godine ostalo bez posla. U Australiji je postotak nezaposlenosti stoaroti izmeđz 15 i24 godine s manje od pet odsto porastao na više od 16 odsto. U SAD i Kanadi nezaposlenost iste dobne grupe porasla je s desetak na trideset odsto.
Neke kompanije u Srbiji su već u aprilu smanjivali plate, jer su prihodi umanjeni a poslodavcima je stalo da zadrže kvalifikovane i stručne radnike, koje je inače teško naći na tržištu. I tada su mladi takođe bili na udaru.
Prema istraživanju koje je radio sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud, trećina zaposlenih u Srbiji morala je u vanrednom stanju da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, dok je 12 odsto radnika ostalo bez posla zbog epidemije.
