Procene pada BDP-a od pet do preko 10 odsto

Prilikom nedavne posete, misija Međunarodnog monetarnog fonda zadržala je prognozu da će pad bruto domaćeg proizvoda u Srbiji ove godine iznositi tri odsto.

Nakon prvog tromesečja u kome je ekonomska aktivnost povećana za oko pet odsto usledio je veliki pad. Zvanična statistika objaviće procenu kvartalnog BDP-a tek krajem avgusta, a procene ekonomista se za sada, na osnovu nepotpunih informacija, poprilično razlikuju.

Autori Kvartalnog monitora procenjuju da će pad BDP-a u drugom tromesečju iznositi osam do 10 odsto. Najveći pad privredne aktivnosti desio se u aprilu, što pokazuje i međugodišnji pad industrije za skoro 17 odsto. U maju je pad skoro prepolovljen na 9,3 odsto.

Ekonomista Dragovan Milićević je još pesimističniji i ocenjuje da je u drugom tromesečju pad veći od 10 odsto.

„Ostajem pri proceni da na kraju godine pad neće biti manji od 4,9 odsto“, napominje Milićević.

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić je nešto optimističniji.

„Nakon rasta od pet odsto u prvom tromesečju, u aprilu je pad iznosio 11-12 odsto. U maju je krenuo oporavak i pad je prepolovljen u odnosu na april. Dvocifreni pad je zabeležen u tri sektora, saobraćaj i telekomunikacije od oko 11-12 odsto i turizam i ugostiteljstvo od preko 80 odsto. Takođe je i građevinarstvo imalo dvocifreni pad. Ostali sektori su prešli u zonu jednocifrenog pada u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je trgovina na malo zabeležila rast. U junu, prema istraživanjima, imamo naznake da je oporavak nastavljen. Ako se on realizuje, očekujem da će BDP u prvoj polovini godine završiti na istom nivou kao u istom periodu prošle godine“, ocenjuje Nikolić, što znači da u drugom tromesečju očekuje pad od oko pet odsto.

„Proletos su pravljene projekcije na očekivanjima da će šok trajati jedan ili dva kvartala, posle čega kreće oporavak. Međutim sada imamo srednjeročnu neizvesnost sa još lošijim zdravstvenim stanjem nego proletos. Uz to možemo očekivati drugi talas na jesen i prisustvo virusa na zimu, pa ćemo videti šta će biti“, napominje Nikolić.

Analiza objavljena u MAT-u urađena na bazi odgovora dobijenih sredinom juna od 900 industrijskih preduzeća procenjuje rast industrije u junu u odnosu na maj za 4,3 odsto.

Proizvođači u prehrambenoj industriji i proizvodnji pića očekuju veću proizvodnju. Ovo je posebno izraženo u proizvodnji sladoleda, proizvodnji žestokih alkoholnih pića, proizvodnji piva i proizvodnji osvežavajućih pića, mineralne i ostale flaširane vode, što je u skladu sa dolaskom toplijeg vremena.

S druge strane, automobilska industrija, koja je bila izrazito pogođena pandemijom, nije se u potpunosti stabilizovala. To se naročito odnosi na proizvodnju motornih vozila i prikolica, kao i karoserije, dok je proizvodnja ostalih delova i dodatne opreme za motorna vozila povećala kapacitet rada.

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije je u maju procenio pad BDP-a za Srbiju na četiri odsto, što bi bilo među boljim rezultatima u Evropi. Ričard Grivesen, saradnik Instituta zadužen za Srbiju, ističe da za sada ne menjaju prognozu, ali ako se ponovo desi zatvaranje na nekoliko nedelja, to će se negativno odraziti na privredu.

„Monetarni i fiskalni odgovor na krizu u Srbiji bio je dobar, a fiskalna podrška privredi značajna. Takođe smo i očekivali da investicije podrže rast, a naravno Srbija nije zavisna od turizma kao neki njeni susedi. Naša očekivanja su do sada uglavnom ispunjena, a povratak poverenja građana se vidi i u rastu maloprodaje u maju. Ipak, poslednje vesti bacaju sumnju na to. Još je rano reći, ali ako se broj zaraženih nastavi povećavati i ako bude potrebno uvoditi restrikcije u dužem periodu, to će uticati na ekonomiju, ali i na spremnost građana da se uključe u normalan ekonomski život. To je nešto o čemu smo brinuli, ne samo za Srbiju, da drugi talas nanese više štete od prvog. U celoj Evropi brinemo da mala preduzeća koja su nekako prošla kroz prvo zatvaranje, neće podneti još jedan ili dva meseca izgubljenog posla“, ocenjuje Grivesen.