Savić: Država ne treba dodatno da pomaže privredu

Država ne treba dodatno da pomaže ni najugroženiji deo privrede novim paketom pomoći da bi ublažila posledice pandemije virusa COVID-19 jer nema zlatni ćup, već bi taj novac morala nekome da uzme, da bi dala drugome, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

„Nema smisla uzeti novac od jednih, da bi se dao drugima“, rekao je Savić za Betu.

Dodao je da pomoć države u tržišnoj privredi nije uobičajena, osim u velikim krizama, a da je finansijska podrška privatnom sektoru isplatom tri minimalne zarade za zaposlene bila razumna i opravdana.

Radnicima je tada, kako je rekao, bilo uskraćeno pravo na rad, jer je zbog bilo pandemije uvedeno vanredno stanje i ograničeno kretanje, pa je pomoć u platama bila razumljiva, ali je taj novac trebalo uplatiti na račune radnika, a ne poslodavaca.

Savić je ocenio da nije bilo opravdano deliti po 100 evra svim punoletnim građanima, već je najsiromašnijima trebalo dati veći iznos od te sume.

„Srbija ne spada u red bogatih zemalja kao što je, na primer Nemačka, već se može i mora upoređivati sa zemljama iz neposrednog okruženja, a dala je pomoć privredi mogo veću nego te države“, rekao je Savić.

Država bi za novu pomoć privatnom sektoru, prema njegovim rečima morala dodatno da se zaduži, pa bi učešće javnog duga vrlo brzo prešlo 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to je „ozbiljno“ zaduženje.

Takav dug, kako je rekao, za epilog može imati ponovno urušavanje javnih finasija, za čije ozdravljenje su u periodu 2014-2018. godine najveći teret podneli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru.

Privreda ni do sada, kako je rekao, nije iskoristila mogućnost da uzme povoljne kredite koje je obezbedila država, dajući garanciju od 480 miliona evra.

„Od dve milijarde evra za koliko je obezbeđena garancija države privreda je uzela ili aplicirala za kredite u iznosu od jedne milijarde evra, što je ozbiljan signal da i vlasnici preduzeća procenjuju da slamanje epidemije neće biti brzo i da će oporavak biznisa potrajati možda više godina, zbog čega oni neće moći uredno da servisiraju svoje dugove“, rekao je Savić.

To, kako je ocenio, potvrđuje i nedavno publikovan podatak da je proizvodnja u nekim firmama koje rade komponente za automobilsku industriju u aprilu bila niža za 80 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

On je rekao da su najglasniji u zahtevu za pomoć oni koji rade u „sivoj“ zoni privrede i uglavnom ne plaćaju poreze i doprinose radnicima, ne retko kasne sa platama, koje najčešće nisu veće od minimalne zarade.

„Stanje u srpskoj privredi nije dobro. Njena konsolidacija u dobroj meri zavisi od oporavka naših najvećih spoljno-trgovinskih partnera Nemačke i Italije, kao i stranih investitora, među kojima su najbrojniji iz Nemačke, a prognoze Međunarodnog monetarnog fonda, (MMF) o oporavku tih zemalja u narednoj godini su veoma, veoma loše“, rekao je Savić.

Vlast u Srbiji je, kako je kazao, nerealno optimistična, kada računa sa padom BDP-a od oko jedan odsto.

Na pitanje da li država dodatno treba da pomogne sektoru turizma, kao što to radi Hrvatska, Savić je rekao da je njegov udeo u BDP-u Srbije nekoliko procenata i da se ne može porediti sa Hrvatskom gde turizam čini skoro 25 odsto BDP-a i „gde bez efikasnog funkcionisanja te grane nema ozbiljnog razvoja“.

Odgovarajući na pitanje kako je država godinama obezbeđivala novac za subvencije, uglavnom stranim investitorima za otvaranje fabrika i novih radnih mesta, Savić je rekao da to nisu veliki iznosi u odnosu na razne vrste pomoći koje država daje privredi.

„Država je u periodu od 2014. do 2017. godine na razne vrste dotacija (garancije, subvencije, pomoći…) privredi i građanima davala u proseku godišnje oko 800 miliona evra, odnosno 2,4 milijarde evra za te tri godine“, rekao je Savić.

Za subvencije stranim investitorima za plate zaposlenih radnika od 2006. godine do 2016. godine, kako je rekao, prema raspoloživim podacima dato je nešto više od pola milijarde evra, što znači oko 50 miliona u proseku godišnje, a tome treba dodati i sredstva za uređenje zemljišta, izgradnju infrastrukture, kao i učešće u investiciji.

„Ta pomoć, iako nije prevelika, bode oči, a ne vide se druge mnogo veće dotacije“, rekao je Savić.

Procenio je da se početkom oktobra, kada ističe obaveza firmi koje su uzele državnu pomoć da zadržr zatečeni broj zaposlenih na početku pandemije, uz dozovljeno otpuštanje do deset odsto, mogu očekivati masovnija otpuštanja, pre svega zaposlenih na povremenim i privremenim poslovima, kao i putem agencija.

„Država ne treba da se obazire mnogo na pojačani ‘pritisak’ i ucene poslodavaca, da će ukoliko ne dobiju pomoć, masovno otpustiti zaposlene“, rekao je Savić.

Dodao je da će „neki od njih to uraditi čak i ako dobiju sredstva, jer nema te pomoći države koja može održati preduzeće u životu, ukoliko ono nema ‘zdrav’ biznis“.

Poslodavci se, prema njegovim rečima, neće ustezati i od smanjivanja plata, produženja radnog vremena, zakašnjenja u isplati zarada i drugih vidova smanjenja troškova na zaposlenima.