Iako je svetski priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 2019. povećan za samo 3%, svetski odliv stranih investicija povećan je za 33,2%. Ali, ove „strane investicije“ su moderna svetost u čije se motive, vrednosti i poreklo ne ulazi, pa su zbog toga i moguća ovoliko velika odstupanja.
Glavni razlog za ovoliko odstupanje je činjenica da su SAD i Holandija u 2018. knjižile negativnu vrednost odliva u inostranstvo, što je dezinvestiranje. Kada bi stavili za ove dve zemlje nule u 2018, rast odliva investicija smanjili bi smo na 19,9%. To znači da nam nedostaje još jedno 170 milijardi dolara veća vrednost u 2018. kako bi smo stopu rasta u 2019. izjednačili sa rastom priliva od 3%.
Najveći odliv SDI u 2019 imao je Japan (226,6 milijardi dolara) što je gotovo dvostruko veća vrednost od pojedinačnih, skoro identičnih vrednosti odliva iz SAD-a i Holandije – 124,9 i 124,7 milijardi dolara. Kina je bila na četvrtom mestu (117,1) ispred Nemačke (98,7) i Kanade (76,6).
Srbija je bila na 70. mestu sa 269,5 miliona dolara i veću vrednost od susednih zemalja imale su Mađarska i Bugarska. Ukoliko je odliv SDI mera snage domaćih preduzeća onda su srpska bila ispred preduzeća iz Slovačke, Slovenije i Rumunije, od odabranih zemalja.
Imajući u vidu aktuelnu situaciju izazvanu koronavirusom koja je zahvatila čitav svet, te nimalo pozitivne ekonomske prognoze usled posledica ove krize, postavlja se logično pitanje šta tek za ovu godinu sledi kada su u pitanju strane direktne investicije. Prognoze, očekivano, nisu baš optimistične.
Ekonomista Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, za Bankar.rs navodi da je neto priliv SDI u Srbiji u prva četiri meseca ove godine iznosio 1,55 milijardi evra, što je pad od oko 92 miliona evra, odnosno 8 odsto u odnosu na prethodnu, 2019. godinu.
“Istovremeno, neto odliv reinvestirane dobiti iznosio je 248 miliona evra, što je za oko 35 odsto manje nego u 2019. Imajući u vidu ove podatke za prva četiri meseca 2020, koji uključuju i april koji je bio najnepovoljniji imajući u vidu situaciju zbog koronavirusa, može se reći da nije došlo do većeg poremećaja. Takođe, znamo da je država nastavila izdašno da investira, te da je u tom segmentu bilo za oko četvrtinu više investicija nego prethodne godine u istom periodu. Te investicije i održavaju zadovoljavajući nivo investicija i zato su one povoljnije nego u zemljama u okruženju i zemljama euro zone”, navodi Nikolić.
I ekonomista Ljubomir Madžar za Bankar.rs ocenjuje da odliv od oko 270 miliona evra u 2019. nije velik, imajući u vidu da je priliv SDI u 2019. bio preko dve milijarde evra.
“Investicije su u celini pogođene jer je stvorena velika neizvesnost zbog koronavirusa, a ništa toliko ne destimuliše investicije koliko neizvesnost. Ostaje pitanje da li će SDI biti pogođene više od domaćih. Može se pretpostaviti da hoće jer su SDI osetljivije od domaćih”, kaže Madžar.
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, kaže za Bankar.rs kaže da je dobro da imamo jake kompanije koje su sposobne da šire svoje poslovanje i van Srbije, ne samo izvozom već i direktnim investicijama.
“Još je bolje to što stoje mnogo bolje od kompanija iz susednih zemalja članica EU, i u budućnosti bi trebalo više pažnje i pomoći uložiti u njihovu dalju ekspanziju jer jačajući van Srbije one na neki način jačaju i Srbiju”, ocenio je Zdravković.
(Bankar.rs)
