Banke od sistemskog značaja

Narodna banka Srbije objavila je listu devet sistemskih banaka od posebnog značaja za stabilnost domaćeg fianansijskog sistema, koje će od juna ove godine morati da održavaju određene stope zaštitnog sloja kapitala. Spisak banaka je isti kao i prošle godine, s tim što nakon prodaje Komercijalne banke, sada je na listi samo jedna banka u državnom vlasništvu. Pojedini ekonomisti predlažu da se za sistemski značajne banke uvede stres test, kako bi se proverila njihova otpornost na nepredviđene događaje kao što je epidemija korona virusa.

Prema kriterijumima Narodne banke Srbije, u našoj zemlji ima devet sistemski značajnih banaka koje bi, ukoliko bi im se pogoršalo finansijsko stanje ili prestale da rade, narušile stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Na toj listi su: Banka Inteza, Unikredit banka, Komercijalna banka, OTP banka, Rajfajzen banka, Erste banka, Poštanska šredionica, AIK banka i Vojvođanska banka.

Spisak sistemski značajnih banaka centralna banka od 30. juna 2017. godine donosi najmanje jednom godišnje i u odnosu na prošlu godinu nije bilo nikakvih izmena na listi. Na pitanje „Biznisa i finansija“ kako se određuje ta lista i stopa zaštitnog sloja kapitala za te banke u centralnoj banci su rekli da se njihova ocena zasniva na korišćenju najmanje jednog od sledećih kriterijuma: veličina banke, značaj za ekonomiju, značaj prekograničnih aktivnosti banke, povezanost banke s finansijskim sistemom, zamenljivost banke u finansijskom sistemu ili složenost poslovanja banke.

Sistemski značajne banke u Srbiji identifikovane su na osnovu kriterijuma i pokazatelja koji su utvrđeni smernicama Evropske bankarske agencije i koje važe za države Evropske unije.

„Bazelski komitet za superviziju banaka objavio je krajem 2011. godine metodološki okvir za utvrđivanje globalnog sistemskog značaja banaka, a krajem 2012. godine i okvir za identifikaciju sistemskog značaja banaka na nacionalnom nivou. Usklađujući pravni okvir s međunarodnim standardima i propisima Evropske unije i uz uvažavanje specifičnosti domaćih propisa i tržišta, Narodna banka Srbija je nakon usvajanja propisa kojima su standardi Bazel III uvedeni u Republici Srbiji u decembru 2016. godine donela odluke kojima se utvrđuju stope i način održavanja zaštitnih slojeva kapitala“, naveli su u NBS.

Kako su objasnili, usvajanje ovih propisa predstavlja deo usklađivanja sa standardima Bazel III, budući da se njima u domaći regulatorni okvir transponuju odredbe Direktive o kapitalnim zahtevima za kreditne institucije, kojima su zaštitni slojevi kapitala uređeni u Evropskoj uniji. Članom 131. navedene direktive regulatorno su uređeni zaštitni slojevi za sistemski značajne banke.

Na osnovu domaćeg regulatornog okvira koji je u potpunosti usklađen sa evropskim regulatornim uređenjem zaštitnih slojeva kapitala, Narodna banka Srbije utvrđuje sistemski značajne banke i primenjuje ista ograničenja u pogledu visine stope zaštitnog sloja kapitala za te banke po istim pokazateljima i kriterijumima koji su utvrđeni relevantnom regulativom i smernicama na nivou Evropske unije.

Sistemski značajne banke će od juna ove godine morati da održavaju određene stope zaštitnog sloja kapitala, odnosno procenat osnovnog akcijskog kapitala koji je svaka od njih dužna da održava iznad propisanog minimuma.

Za Intezu, Unikredit i Komercijalnu banku procenat zaštitnog sloja kapitala je dva odsto, a za sve ostale sistemski značajne banke jedan odsto.

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi da održavaju iznad propisanog regulatornog minimuma. To je instrument koji doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema jer se njime povećava otpornost bankarskog sektora, utiče na ograničavanje prekomernih ili potcenjenih izloženosti, povećava kvalitet kapitala banaka i ograničava njegova raspodela.

Bankari iz sistemski značajnih banka nisu bili voljni da za Biznis i finansije komentarišu po kojoj zasluzi su na toj listi i da li im propisivanje zaštitne stope kapitala na bilo koji način otežava poslovanje. Nezvanično priznaju da se njima postavljaju stroži zahtevi i da se ta lista utvrđuje na osnovu procedure koja uzima u obzir veličinu svake banke, njen značaj za ekonomiju, obim prekograničnih aktivnosti, povezanost sa finansijskim sistemom, složenost poslovanja i njenu zamenjivost.

Takođe, tvrde da, imajući u vidu njihovo tržišno učešće i ostale pokazatelje poslovanja, nemaju problem da u odnosu na druge banke povećaju stopu zaštitnog sloja kapitala i da to nije nikakav ograničavajući faktor u njihovom radu.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je važno da NBS odredi spisak sistemski značanih banaka i propiše im strože kriterijume kad je reč o zaštitnom kapitalu, jer se u prošlosti dešavalo da globalne ekonomske krize pogode velike banke, što se prelije na privredu i građane i izazove velike potrese.

„Uticaj sistemski važnih banaka u Srbiji na finansijski sistem je veliki jer imamo oligopolsko bankarsko tržište tako da svaki njihov potres izaziva značajne negativne posledice na ekonomiju zemlje. Te velike banke moraju da imaju visoku kapitalizovanost i likvidnost. Nekoliko banka u Srbiji koje nisu bile sistemski značajne, kad su ostale bez dozvole za rad nisu izazvale značajnije potrese, njihovo gašenje je prošlo skoro bezbolno, što ne bi bio slučaj da je bilo potresa u nekoj velikoj banci“, kaže Grubišić.

On predlaže da NBS jednom godišnje, pored utvrđivanja liste sistemski značajnih banaka radi i stres test, da se vidi kako bi velike banke reagovale na nepredviđene događaje kakav je bila epidemija korona virusa.

Po oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića nema sumnje da svih devet sistemski značajnih banka ima veliku ulogu u finansijskom sistemu zemlje. „Dobro je da u Srbiji postoje takve banke, ali je važno i da ima i manjih banaka, da jača konkurenicja, kako bi cene usluga i kamate bile povoljnije za privredu i građane“, ističe Savić za „Biznis i finansije“.

Komentarišući listu sistemski značajnih banaka, Savić je ukazao da na njoj, osim Poštanske štedionice, nema nijedne banke u državnom vlasništvu jer je Komercijalna banka prodata slovenačkoj NLB banci.

„Poštanska štedionica ima ulogu banke preko koje idu državne isplate, poput penzija i socijalnih davanja, ali nije veliki kreditor privrede. Stoga bi bilo dobro da je država zadržala jednu banku u svom vlasništvu, kao što je Komercijalna, što bi posebno bilo važno sada kada se u okviru paketa pomoći privredi u vreme krize izazvane epidemijom korona virusa daju krediti sa garancijama države. Da je ta banka ostala u državnom vlasništvu država ne bi morala da značajna sredstva drži kao garanciju tih kredita, a istovremeno bi se i druge banke ravnale prema uslovima po kojima bi ta banka odobravala kredite“, objašnjava Savić, naglašavajući da je država iz nekog razloga prodala Komercijalnu banku, ne sagledavajući sve posledice takve odluke.

Komercijalnu banku je ove godine kupila NLB banka po ceni od 3.250 dinara po akciji, odnosno ukupno 387 miliona evra za državni paket od 83,2 odsto akcija, ali preuzimanje još nije završeno. To znači da će dogodine na listi sistemski značajnih banaka biti samo jedna državna banka, ako i ona do tada ne bude privatizovana.

Izvor: Marica Vuković, junsko izdanje Biznis i finansije-Finansije TOP