Još pre nego što je talas poskupljanje usled pandemije u potpunosti stigao do potrošača izbio je rat u Ukrajini koji je dodatni podstakao rast cena, ukazuje ekonomista Volfgang Šnelbeher iz konsultantske kuće “Boston Konsalting grup” (BCG).
On ističe da će, čak i kada bi rat ubrzo stao, trajati najmanje godinu dana dok posledice budu pogodile u potpunosti potrošače.
“Poskupljenja dolaze u talasima. To smo videli kod cene goriva. Sledeće poskupljenje biće osetno u naredne tri, četiri nedelje, a dok poslednji talas usledi može trajati i do godinu dana”, rekao je Šnelbeher za agenciju APA.
On je istakao da će inflacija biti tema koja će malo duže da nas prati.
“U hemijskoj i mašinskoj industriji je poskupljenje prošlog meseca bilo na nivou od cele prošle godine. Kod namirnica zabeležen je porast cene za 11 odsto, ali samo pet odsto je do sada došlo do kupca. Kod artikala higijene je porast cene dostigao osam odsto, a samo dva procenta stiglo je do kupaca”, dodao je austrijski ekspert.
Bojkot uvoza energenata iz Rusije, prema njegovim rečima, imao bi nesagledive posledice.
“Kod nafte je to sprovodljivije nego kod gasa. Kod gasa se mora reći da sve što se sada događa jeste isključivo psihološki. Ne dolazi manje gasa iz Rusije. Niko do sada nije izračunao šta bi obustava isporuke gasa stvarno značila za lanac snabdevanja”, objasnio je on.
Ukazao je da kada rastu cene energenata rastu troškovi za svaku kompaniju, i da se to potom širi na sve oblasti.
Šnelbeher smatra da su svi instrumenti za ublažavanje posledica rastućih cena energenata već iskorišćeni.
Dalje smanjenje kamata nije moguće, jer ne može, kaže, u doba kada se ide ka inflaciji od šest odsto, dalje smanjivati sankcije, koje su inače već oko nule.
Domaćinstva, kaže, zbog rastuće inflacije suočena su sa masivnim padom kupovne moći.
Šnelbeher kaže da je aktuelna situacija krhka kao što dugo nije bila.
