Američka organizacija “Startap džinom” objavila je danas novo izdanje svog redovnog godišnjeg izveštaja koje donosi procenu da startap tržište Beograda i Novog Sada vredi oko 502 miliona dolara, uz podatak da je Srbija među prvih pet zemalja sveta po broju onih koji razvijaju “blokčejn tehnologiju”.
Uključivanje Srbije u ovo, kako je istaknuto, najrelevantnije godišnje istraživanje o startapima na svetu, pokrenuli su Inicijativa “Digitalna Srbija” i kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenada Popovića.
U ovogodišnjem istraživanju učestvovalo je gotovo 300 startap “ekosistema” širom sveta, što ga čini najopsežnijim do sada, navedeno je u saopštenju Popovića.
Ukazano je da novo istraživanje daje mnogo realniju sliku o tome gde se u svetskim okvirima nalazi preduzetnička scena Srbije, jer je imalo daleko veći obuhvat u odnosu na prošlu godinu kada su posmatrana 54 ekosistema.
Izveštaj je dostupan javnosti, a u njemu je drugi put analiziran “ekosistem” Beograd i Novi Sad, jedini u regionu Zapadnog Balkana.
U izveštaju se i ove godine ukazuje na to da postoji značajan prostor za poboljšanje indeksa investicionih aktivnosti, jer se Srbija, prema nivou investiranja u startape, i dalje vrednuje najnižom ocenom.
“Država je u poslednje četiri godine uložila blizu 100 miliona evra u izgradnju inovacione infrastrukture i mehanizama za podršku startap kompanijama. Izgradili smo četiri najsavremenija naučno-tehnološka parka u kojima nauka i privreda zajednički rade na razvoju vrhunskih inovacija za globalno tržište. Otvorili smo deset inovacionih startap centara u regionima Srbije, a do kraja godine biće ih još četiri”, kazao je Popović.
Po njegovim rečima, država prepoznaje problem nedostatka investicija u startapove i zbog čega je u prethodnom periodu donela značajne poreske podsticaje za ulaganje u startap kompanije.
“Nastavićemo da radimo na razvoju mehanizama kojima se stimulišu bogate kompanije i pojedinci iz Srbije, koji su do sada uglavnom investirali u tržište nekretnina, da više ulažu u srpske startapove”, istakao je ministar.
Dodao je i da se, u saradnji sa “Startap džinomom”, radi na razvoju novih programa finansiranja, a jedan od njih je i Nacionalni fond za sufinansiranje inovacija.
“Taj fond će biti dodatni podsticaj predstavnicima venčurnog kapitala iz celog sveta i investitorima da ulažu u srpske startap kompanije”, kazao je Popović.
Autori izveštaja prepoznaju rast u domenu domaće industrije video-igara kroz dve velike akvizicije — novosadski studiji 3Lateral i Eipix postali su u prethodnoj godini deo globalnih gejming lidera, kompanija Epic Games, odnosno Playrix.
Srbija je i dalje među prvih pet zemalja po broju “blokčejn developera” u svetu, te izveštaj drugu godinu zaredom izdvaja “blokčejn” i video-igre kao domaće podsektore sa najvećim potencijalom.
“Misija Inicijative ‘Digitalna Srbija’ jeste da pomogne uspostavljanje domaćeg ekonomskog rasta koji će biti konkurentan i na globalnom planu. To svakako podrazumeva i da srpska startap scena bude prepoznata u svetu, a uvrštavanje Srbije u jedan ovako prestižan izveštaj nam bez sumnje pomaže u tome”, kazao je direktor Inicijative “Digitalna Srbija” Nebojša Đurđević.
Kada se, kako je dodao, neka zemlja pojavi u “Startap džinom” istraživanju, povećavaju se šanse da je zapaze strani investitori i organizacije.
“Osim što je važno za krojenje slike Srbije u svetu, ovo istraživanje je važno i zato što nam omogućava da u isto vreme vidimo kako se naš ekosistem pozicionira u odnosu na druge startap ekosisteme u svetu i mapiramo jake strane koje možemo da koristimo kao poluge, kao i jazove koje treba da premostimo za dalji rast našeg ekosistema i napredak na polju tehnološkog preduzetništva”, rekao je Đurđević.
Izveštaj se bavi i uticajima pandemije korona virusa na startape, gde je jedan od glavnih nalaza da četiri od deset njih ne raspolože novčanim sredstvima za poslovanje duže od tri meseca.
U saopštenju se podseća i da je, nedavno objavljeno istraživanje Inicijative “Digitalna Srbija” posvećeno implikacijama pandemije na digitalnu privredu, pokazalo je da čak dve trećine domaćih startapa beleži pad prodaje veći od 60 odsto.
Beta