Dok pojedine banke u Hrvatskoj produžavaju moratorijum na kredite sa tri na šest meseci, u Srbiji se više priča o isteku ovakve mere, ali se i sve češće može čuti kako nije nemoguće da banke nastave sa stopiranjem rata. Prema našim informacijama, zvaničnih razgovora na ovu temu još uvek nije bilo, ali je bankama ostavljena mogućnost da sa klijentima dogovore nove olakšice.
“Na nivou celog sektora još uvek ne postoji razmišljanje o tome, ali će svaka banka za klijente za koje proceni, pre svega za pravna lica, dati neke pogodnosti, uključujući moratorijum na otplatu kredita”, kaže sagovornik Blica iz redova regulatora finansijskog sektora, a odgovarajući na pitanje hoće li u Srbiji biti produžen moratorijum na kredite koji je iskoristilo više od 94 odsto zaduženih građana.
To bi u praksi moglo da znači da će produžetak moratorijuma zavisiti od dogovora između klijenta i banke. Ako banka, naime, proceni da klijent ne može da plaća ratu, i da bi takvo stanje moglo da traje dva ili tri meseca, produžetak stopiranja naplate kredita, nikako nije nemoguć.
Većini građana moratorijum ističe 1. jula. Mnogi već prave računice i spremaju se za naplatu prve rate, a mnogi ne isključuju mogućnost da bi banke, bar pojedinim grupama, mogle da nastave sa pogodnostima.
Optimizam je veći jer polaze od toga da nikome nije u interesu kašnjenje u otplati, a što nije nemoguć scenario u okolnostima kada se suočavamo sa manjim zaradama i gubitkom radnih mesta.
Rast docnje, pritom, ne bi bila dobra vest ni za državu jer je skoro punu deceniju trebalo da se učešće problematičnih kredita svede sa iznad 20 procenata na manje od pet odsto.
Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta smatra da bi eventualni produžetak moratorijuma na kredite svakako predstavljao problem za bankarski sektor i da takva odluka ne bi mogla da se posmatra izolovano, već bi u tom slučaju trebalo razmatrati i produžetak fiskalne podrške države.
“Ipak, sve zavisi od intenziteta pandemije, odnosno razvoja zdravstvene situacije. Ako se stvari budu pogoršavale ili ako drugi talas virusa bude jači i stvori ozbiljnije negativne posledice, verovatno će se razmatrati neke dodatne mere. Za sada mi se čini da ćemo se ipak zadržati na ovim već donetim”, ocenjuje Nikolić u razgovoru za “Blic Biznis”.
Posmatrajući situaciju u susednoj Hrvatskoj, čije banke su već počele da produžavaju moratorijum na kredite, naš sagovornik napominje da je Hrvatska u neuporedivo lošijoj situaciji, jer se njena privreda oslanja na turizam i ugostiteljstvo.
“Oni su, samim tim, prinuđeni na dodatne mere i dodatne troškove, pa i na veća zaduženja države”, kaže Ivan Nikolić i dodaje da je Narodna banka Srbije vrlo postupno relaksirala monetarnu politiku i prilagođavala se okolnostima.
Prema njegovim rečima, centralna banka je ostavila još rezerve i prostora da, ako zatreba, na primer, dodatno snizi referentnu kamatnu stopu, što bi dovelo do jeftinijih kredita. Takođe, tvrdi Nikolić, ima prostora i kod stambenih kredita, što je pokazala i odluka o smanjenju obaveznog učešća, a u narednom periodu će se pratiti situacija i u skladu sa tim donositi odgovarajuće mere.
“Mislim da je trenutno prerano govoriti o dodatnim merama. U julu imamo još jedan minimalac, koji isplaćuje Ministarstvo finansija. Nakon toga će se svakako još jednom sagledati ekonomsko stanje i, pre svega, perspektiva u odnosu na zdravstvenu situaciju”, zaključuje.
I Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, smatra da je rano za razgovor o dodatnim merama i navodi da najpre treba videti kakvo će biti “prolazno vreme” i da li će se oporaviti “sentiment privrede”, posebno u trećem kvartalu, od 1. jula do 30. septembra.
“Ako bi se zastoj u otplati nastavio još jedan kvartal, a istovremeno i pandemija nastavi svojim tokom, možda bi se postavilo pitanje – pa zašto ne i još jedan, i tako dalje… a to bi već moglo da izazove nervozu kod banaka. Svakako bi takvo odlaganje smanjilo pritisak na likvidnost privrede i ostavilo prostor firmama za neke nove projekte ili investicije, ali ipak i bankarski sektor treba da privede godinu kraju sa kakvim-takvim rezultatima”, ocenjuje.
Grubišić dodaje da bi možda raspoloženje banaka bilo drugačije ako bi im se ponudilo nešto zauzvrat, ali to bi bio dodatni trošak za državu.
U Crnoj Gori je još krajem maja centralna banka donela odluku da banke mogu procenjivati koliko su klijenti finansijski ugroženi, odnosno da li će mu odobriti produžetak moratorijuma na kredite za dodatna tri meseca. Uz to, prepušteno im je da same odluče da li će dodatno stopiranje otplate da ponude za sve kredite ili samo za neke.
I u Hrvatskoj su pojedine banke počele da obaveštavaju klijente i da im nude moratorijum na šest meseci, umesto dosadašnja tri. Ukoliko žele da produže zastoj u otplati svojih kredita, klijenti mogu podneti zahtev do 30. juna, a u nekim varijantama potrebno je i da potpišu aneks ugovora i dopune dokumentaciju.
