Iako su velikom broju radnika smanjena primanja a znatan broj je ostao bez posla u vreme pandemija korona krize, statistika pokazuje da je prosečna plata u Bosni i Hercegovini beležila rast.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, prosečna plata u BiH bila je u aprilu, u vreme najvećeg talasa epidemije, 942 KM i za 2,3 odsto je veća nego što je bila prosečna plata u 2019. godini, a za 2,9 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine.
Ovaj apsurd pokazuje da statistika nije uvek realan odraz stanja i da je, kako se zna često reći, “tačan zbir netačnih podataka”.
Ralozi što je prosečna plata statistički porasla iako su u stvarnosti mnogi imali tanje novčanike mogu se kriti u dva osnova uzroka.
Jedan je način na koji statistika izračunava platu, a to je da se u obzir uzimaju samo obavljene isplate plata u tekućem mesecu za prethodni mjesec. Oni koji, dakle, nisu isplatili plate za april, a bilo ih je sigurno više nego inače, nisu ušli u statistiku, a takvi uglavnom dolaze iz sektora pogođenih pandemijom (hotelijerstvo i turizam, tekstilna industrija, prerađivačka industrija, transport itd) u kojima su, inače, niže prosečne plate.
U tom slučaju u “košu” za izračun prosečne plate ostali su oni sa višim platama, uključujući javnu upravu i socijalnu osiguranje, kod kojih je stanje sa isplatama bilo nepromenjeno, pa prosečna plata beleži rast.
Drugi važan činilac jeste činjenica da je u vreme pandemije nekoliko desetina hiljada ljudi ostalo bez posla i to uglavnom u delatnostima sa nižim prosečnim platama.
Budući da im je prestao radni odnos i da im njihovi poslodavci nisu isplaćivali plate, onda su oni “izašli” i iz statistike.
Na taj način su statistiku popravili oni koji su ostali u statistici i isplaćivali plate, a oni su dobrim delom dolazili iz sektora koji su imali likvidnost i stabilne isplate svojih radnika.
Piše: Borivoje Simić / Indikaotr.ba
