Ideja da bi domaće državne i privatne firme mogle da emituju korporativne obveznice kako bi došle do povoljnog novca lansirana je uoči predstavljanja antikriznih mera, i našla je svoje mesto u državnom antikorona paketu. Stručnjaci sa kojima je Nova.rs razgovarala upozoravaju da je emitovanje takvih hartija delikatna operacija, koja nikako ne sme da se pretvori u ono na šta počinje da liči – a to je “primarna emisija novca iz devedesetih”, prema rečima brokera Nenada Gujaničića, odnosno “finansiranje javnih preduzeća od strane Narodne banke”, na šta upozorava ekonomista Milojko Arsić.
“Želimo da pomognemo privatnom sektoru kroz garantne šeme sa komercijalnim bankama… Imaćemo još akcije sa sa korporativnim obaveznicima da bismo osnažili i deo naših preduzeća poput Puteva Srbije ili EPS-a, ali i druge privatne kompanije koje žele da podstiču izvoz i ulažu u regionu”, rekao je u sredu uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i dodao da su ti mehanizmi već napravljeni i da je prve odluke Narodna banka Srbije donela prethodnih dana.
Postavlja se pitanje da li je izdavanje korporativnih obveznica, kao mehanizam koji je država pojednostavila kako bi pomogla privredi da se izbori sa posledicama pandemije, upravo postao mehanizam za “ojačavanje” državnih i javnih preduzeća.
Berzanski analitičar i glavni broker u Momentum Securities Nenad Gujaničić podseća da, kada se na tržištu emituju obveznice, investitori žele da znaju za šta su namenjena ta sredstva, jer, kako kaže, svrha i opravdanost tog projekta u velikoj meri određuje rizik investitora da taj novac, uvećan za kamatu, neće moći da povrate.
“To znači da kompanija, prilikom emisije obveznica, investicionoj javnosti predstavlja ‘Prospekt’, u kome se navode finansijski uslovi emitovanja obveznice, značajni rizici, finansijsko stanje kompanije i planovi kako će se prikupljena sredstva upotrebljavati”, objašnjava Gujaničić za Nova.rs.
