Kako izgleda računica stambenog kredita posle odluke NBS da smanji procenat učešča
Pojedine banke počele su da nude stambene kredite sa nižim učešćem, pošto je u subotu stupio na snagu novi propis Narodne banke Srbije koji dozvoljava i minimalno učešće od 10 odsto, za razliku od dosadašnjih 20 procenata. Tako je jedna banka na svom sajtu već istakla ponudu za stambeni zajam uz učešće od minimum 10 odsto kupoprodajne vrednosti nepokretnosti.
Kamata je za prvu godinu fiksna i iznosi 2,9 odsto godišnje za kredite osigurane kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), odnosno 3,6 odsto za kredite koji nisu osigurani kod NKOSK-a. Nakon godinu dana kamata je promenljiva i računa se kao zbir šestomesečnog euribora i fiksne marže koja iznosi 2,9 odsto, odnosno 3,6 odsto na godišnjem nivou.
Druge banke još preispituju svoju kreditnu politiku, pa tako, na primer, do kraja juna važi jedna specijalna ponuda, za stambeni kredit sa kamatnom stopom od 2,75 odsto plus tromesečni euribor, u zavisnosti od vrste odabranog zajma.
Ipak, kamate na stambene kredite na srpskom tržištu trenutno se kreću uglavnom između 2,9 i 4,5 odsto, plus tromesečni/šestomesečni euribor, mada ima i banaka koje svoje kamatne stope drže na 5,5 procenata.
To, na primer, znači da bi vam u najpovoljnijem slučaju, ako kupujete stan vredan 60.000 evra i uzimate kredit sa kamatom od 2,9 odsto i rokom otplate od 20 godine, mesečna rata iznosila nešto manje od 300 evra. Naravno, morate najpre da spremite bar 6.000 evra za učešće.Ako biste odlučili da zajam otplaćujete 25 godina, mesečno biste izdvajali oko 250 evra.
S druge strane, ako biste, zbog nekih drugih pogodnosti, prihvatili ponudu banke sa kamatom od 3,5 odsto na 20 godina, rata bi vam iznosila oko 315 evra.
Ono što bi za buduće kupce stanova moglo da bude utešno je što poznavaoci prilika na tržištu smatraju da se ostali uslovi za dobijanje stambenih zajmova, poput kamata ili roka otplate, ipak neće značajno menjati, odnosno pogoršavati.
Čak naprotiv, zbog manje tražnje i straha građana od zaduživanja moglo bi da se desi da kamatne stope budu i nešto povoljnije, pošto će konkurencija naterati banke da se raznim pogodnostima bore za klijente.
Sa 10 na 20 odsto učešće za kupovinu stana povećano je u maju 2011. godine, kada je NBS donela odluku o podizanju limita, a u sklopu mera za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Do prvih novih promena učešća, doduše nezvanično i u skladu sa politikom banaka, počelo je da dolazi početkom aprila ove godine. Pojedine banke su klijentima, koje su uzimale za rizičnije, počele da naplaćuju učešće i do 30 odsto.
Izvor:Blic
