Pandemija koronavirusa ostavila je vrlo ozbiljne posledice za velik deo lokalne i globalne privrede.
Međutim, u uslovima koji su nastali radi sprečavanja daljeg širenja virusa i bolesti koju izaziva, pojedini sektori i kompanije dobili su šansu za iznenadan rast.
Među njima se nalazi i američki div i pionir internetske trgovine Amazon.com. U trenucima u kojima je dobar deo stanovništva primoran da boravi kod kuće, kupovina preko interneta i dostava robe na kućni prag pokazali su se kao neizostavni deo ekonomske svakodnevice.
Ali pozitivne vesti o rastu poslovanja malo su pale u drugi plan nakon što je objavljeno da bi EU mogla da optuži Amazon za narušavanje ravnoteže na tržištu, a i da se drugde razmatraju slični potezi. U medijima se mogu pronaći komentari analitičara da je Amazon.com jednostavno postao prevelika kompanija, piše Tportal.
Za nekakvu ilustraciju o veličini Amazona mogu poslužiti podaci da je kompanija prošle godine isporučila 3,5 milijardi paketa i da se na njenoj platformi za elektronsku trgovinu svake sekunde ostvari oko 11 hiljada dolara prometa. Sve to rezultiralo je s ukupno 280 milijardi dolara lanjskih prihoda i blizu 160 milijardi dolara ličnog bogatstva osnivača Džefa Bezosa, na koliko ga ovih dana procenjuje američki magazin Forbs. Tržišna vrijednost kompanije ovih dana kreće se oko 1,32 biliona dolara, četverostruko više nego što je iznosila 2016. godine.
Dominacija Amazona samo je ovih dana došla do izražaja, no njen udeo na tržištu već duže vreme je pod prismotrom regulatora. U centru pažnje evropskih vlasti nalazi se dvojaka uloga koju igra Amazon: kompanija upravlja internetskom „pijacom“, ali na njoj prodaje i svoje proizvode. Poverenica Evropske komisije za ravnopravnost na tržištu Margret Vestager lane u izjavi za BBC kazala je da EU „ne može da prihvati utakmicu u kojoj je jedna ekipa istovremeno i sudija“.
Zahvaljujući svojoj ulozi pijace preko koje drugi prodaju svoje proizvode, Amazon ima uvid u veliku količinu podataka vezanih uz kupoprodajne transakcije. EU radi na tome da sazna na koje tačno načine Amazon koristi te podatke, odnosno koristi li mogućnost uvida u osetljive podatke o cenama i količinama kako bi stekao nepravednu prednost u odnosu na druge trgovce.
Američki dnevnik Volstrit žurnal nedavno je objavio članak o tome da je Amazon iskoristio pristup podacima o proizvodima koje neki drugi prodaju preko njegove platforme kako bi razvio sopstvene proizvode i ponudio ih kupcima. Drugim rečima, u Amazonu znaju šta se najbolje prodaje preko njihove platforme i mogu to jednostavno da ponude kupcima iz sopstvene radinosti.
Ali to nije jedina briga regulatora. Kad potrošač kupuje nešto preko Amazona, na stranici se javlja ponuda i drugih sličnih proizvoda, što može biti dobar promotivni kanal za konkurente. EU ispituje reklamira li Amazon u takvim slučajevima nepravedno vlastite proizvode nauštrb drugih prodavaca.
Amazon se brani tvrdnjama da postoji mnogo kompanija koje istovremeno funkcionišu kao trgovci, ali prodaju i svoje proizvode. Većina poznatih maloprodajnih lanaca poslednjih decenija pokrenula je vlastite robne marke. Takva praksa takođe se uvek smatrala pozitivnom za rast konkurencije jer se potrošačima na prvi pogled daje veća mogućnost izbora. Iz kompanije su za medije također izjavili da „zaposlenicima strogo brane korištenje internih podataka vezanih uz trgovce u odlukama o tome koje proizvode lansirati pod vlastitim brendom“.
Moguća optužba EK i potencijalne kazne koje bi mogle proizaći iz nje trebali bi da posluže kao svojevrsna oznaka koliko se daleko može ići u digitalnoj trgovini i što je sve prihvatljivo u njoj. Ali nije jasno kako bi eventualna kazna mogla tačno da utiče na buduće poslovanje Amazona. Neki tvrde da se više radi o srednjoročnim i dugoročnim pitanjima pomoću kojih bi Amazon trebalo sprečiti u daljnjem iskorišćavanju i jačanju dominantne pozicije koju ima.
EU ima mogućnost da razreže kaznu u visini od 10 odsto godišnjih globalnih prihoda kompaniji za koju proceni da krši pravila o tržišnoj ravnoteži. To bi bio značajan iznos čak i za Amazon, no do njegove eventualne konačne naplate prošlo bi nekoliko godina sudskog procesa. U međuvremenu, Amazon.com ima i drugih briga. Slično kao i u EU, čak su se i u Sjedinjenim Državama javile ideje o tome da bi tržišnu dominaciju Amazona trebalo na neki način ograničiti.
U nešto kraćem roku osnivač Bezos, koga je pandemija primorala da se vrati u aktivnu svakodnevnu operativu, moraće da reši neke druge goruće probleme. Iako je potražnja za uslugama kompanije snažno porasla, s druge strane se pojavio problem zapošljavanja novih 175 hiljada radnika u Severnoj Americi, kao i nužda da vlastite prostore i skladišta osigura od širenja koronavirusa.
Amazon.com je proteklih nedelja morao kao prioritet da uzme dostavu nužnih namirnica u odnosu na one luksuzne, koje nose višu zaradu, što bi moglo da utiče na profitabilnost. Kako zbog brzog rasta potražnje u kratkom roku nije mogao odjednom da ispun sve zahteve svojih kupaca, oni su se delom okrenuli i konkurentima. Prema nekim objavljenim analizama, udeo Amazona u digitalnoj trgovini na američkom tržištu pao je s 42 na 34 posto u korist drugih trgovačkih lanaca poput Targeta i Volmarta.
Situacija u kojoj se trenutno nalazi Amazon posledica je njegovog uspeha u protekle dve i po decenije tokom kojih je izrastao u neizostavno ime globalne internetske trgovine. Takva pozicija dolazi i sa svojim izazovima, jednako kao što je sredinom devedesetih izazov bio prodati knjige preko tada još relativno novog kanala. Bezos je tada s Amazonom uspešno odgovorio na izazov. Ovi najnoviji nešto su veći zalogaj, zaključuje portal.
Izvor: B92
