Zapadni Balkan će izgubiti 11,6 odsto časova rada zbog pandemije virusa korona, što je jednako gubitku više od 800.000 radnih mesta i moglo bi gotovo u potpunosti poništiti uspešno povećanje zaposlenosti koje je region beležio od 2012. godine, upozorila je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.
“Bregu je istakla da je direktan uticaj pandemije na ekonomije zapadnog Balkana bio značajan, ali to nije kraj i predstoji dug put, a ogromni troškovi višemesečne obustave ekonomskih delatnosti vremenom će biti još veći”, saopšteno je iz RCC-a, prenosi Indikator.ba.
“Izolacija je donela neizbežan skok nezaposlenosti u celom regionu. Iako ne daju potpunu sliku situacije, podaci javnih službi za zapošljavanje u šest ekonomija zapadnog Balkana prikupljeni u maju 2020. godine, pokazuju znatno povećanje broja nezaposlenih”, navela je Bregu u svom članku.
Prema njenim rečima, pandemija nosi rizik od širenja podela na već podvojenim tržištima rada – oni koji mogu raditi od kuće uz pomoć aplikacija manje su ugroženi od radnika koji to ne mogu i kojima je zbog toga ili smanjena plata ili su dobili otkaz.
Ona napominje da su neprijavljeni radnici nesrazmerno pogođeni merama blokade koje su uvedene u ekonomijama zapadnog Balkana jer uglavnom rade na poslovima niske produktivnosti i imaju malo ili nimalo ušteđevine koja bi im pomogla tokom krize.
Bregu je istakla da oni često nisu ni obuhvaćeni kratkoročnim merama ublažavanja uticaja virusa korona, koje sprovode vlasti.
“Sa druge strane, u pogledu perspektive zaposlenja najteže su pogođene žene, koje su i u najvećoj meri izložene ovoj krizi, a 69 odsto žena na zapadnom Balkanu smatra pandemiju pretnjom za njihov posao ili posao člana njihove porodice”, rekla je Bregu i dodala da su slični i podaci za mlade jer je nezaposlenost navjeća briga za 51 odsto njih, dok 59 odsto nije zadovoljno mogućnostima zaposlenja.
Ona je navela da Međunarodna organizacija rada procenjuje da je u svetu više od jednog, od šest mladih ljudi, prestalo da radi tokom krize izazvane virusom korona.
Bregu je naglasila da su vlasti na zapadnom Balkanu, generalno, sprovele brze i hrabre mere, kako u domenu javnog zdravlja, uvodeći mere kojim se ograničava širenje virusa, tako i na ime podrške ekonomskim delatnostima i očuvanju radnih mesta.
Ona je istakla da će region morati početi da razmišlja o merama kojima se oprezno, ali hrabro omogućava postepeno vraćanje na normalne ekonomske uslove i delatnosti.
“Da li kovid-19 treba podstaći viralno usporavanje? Šta nam drugo preostaje osim da, uprkos svemu, budemo spremni boriti se za oporavak?”, poručila je Bregu.
