Virus korona vodi u recesiju – to su prognoze svetskih ekonomista i ona se očekuje u poslednjem kvartalu ove godine, a Ivana Božić Miljković sa Univerziteta “Singidunum” u Nišu kaže da će kriza stvoriti nove ekonomske probleme u vidu povećanja broja nezaposlenih, pada životnog standarda stanovništva i porasta aktivnosti koje se obavljaju u neformalnom sektoru ekonomije.
Pandemija virusa COVID-19 je sasvim nova vrsta krize sa kojom se do sada nije susrela ni jedna zemlja, kaže profesorka Božić MIljković, pa nema ni iskustava koja bi bila od pomoći kada je u pitanju prevazilaženje njenih štetnih posledica na ekonomiju i društvo, pišu Južne vesti.
“Za razliku od svetske ekonomske krize koja je bila aktuelna pre desetak godina, ova kriza nema jasno žarište u finansijskom sistemu koje se može identifikovati i na njega delovati adekvatnim merama, već je u pitanju zdravstvena kriza izazvana virusom”, kaže Božić Miljković.
Kriza neće zaobići nijednu državu na svetu, pa ni Srbiju, s tim što će, kako kaže profesorka, siromašnije države biti pogođenije.
“Ekonomske posledice pandemije su veće što je zemlja ekonomski nerazvijenija, a Srbija je u ovu krizu ušla kao zemlja u tranziciji, opterećena visokom nezaposlenošću, visokim udelom javnog duga u BDP-u i razvojno zavisna od stranog kapitala. Obustava privredne aktivnosti na određen period i njeno ponovno pokretanje u ambijentu neizvesnosti i straha od drugog talasa, predstavljaju kretanja koja će neka preduzeća preživeti uz određene redukcije proizvodnih i radnih kapaciteta, a neka preduzeća će biti primorana da proglase bankrot”, kaže Božić Miljković.
To će sve dovesti do pada životnog standarda, kaže Božić Miljković, ali njeno mišljenje ne dele Vlada Srbije i Ministarstvo finansija koje prognoziraju čak i rast BDP-a, a Srbiju nazivaju ekonomskim tigrom Zapadnog Balkana.
“Jasno je da su prognoze brzog rasta BDP-a u ovom slučaju, u funkciji populizma. Namera je da se Srbija predstavi kao izuzetno stabilan ekonomski sistem koji uspešno odoleva krizama globalnih razmera pred kojima i mnogo razvijenije evropske i svetske ekonomije pokazuju svoje slabosti. Projekcije međunarodnih institucija demantuju ovakav optimizam, a imaju ‘pokriće’ u jasno utvrđenim metodologijama obračuna BDP”, kaže profesorka.
Prognoze MMF-a, Svetske banke i EU previđaju negatvan BDP koji bi mogao biti i -4 odsto. Ekonomska kriza izazvana koronom, svakako će produbiti, ocenjuje Božić Miljković, razlike između bogatih i siromašnih koje je ve stvorio globalizam.
“Većina siromašnih zemalja će tonuti dublje u siromaštvo, ali će još izvesno vreme, druga strana principa polarizacije po kome bogati postaju još bogatiji, izgubiti na snazi i značaju. Dolazi vreme kada će se svaka zemlja, to pogotovo važi za ekonomski razvijene zemlje, okrenuti sebi i posvetiti saniranju negativnih efekata pandemije na ekonomiju i društvo”, kaže Božić Miljković.
Korona je donela još novina na tržištu, pa tako profesorka smatra da nije vreme za traženje lidera u ekonomiji, kao što su svojevremeno te epitete nosile SAD, Nemačka, Kina ili Rusija .Pandemija je, kako kaže poremetila odnose na globalnom tržištu i za globalne igraće ovo je vreme koje treba preživeti
