“Švajcarci” uticali na manji profit banaka u 2019. godini

Finansijski sektor u Srbiji uspeo je da održi stabilnost tokom vanrednog stanja uvedenog usled pandemije koronavirusa, ali svim učesnicima na finansijskom tržištu predstoji teška jesen, navodi se u publikaciji “Finansije TOP” koju je objavio ekonomski mesečnik “Biznis i finansije”, prenosi Beta.

Banka Inteza je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2019. godini, sa ostvarenom dobiti većom od 12,3 milijarde dinara.

Iako je to nešto slabiji rezultat u poređenju sa zaradom od 12,6 milijardi dinara u 2018. godini, Inteza je zadržala lidersku poziciju, pokazuje rang lista “Finansije TOP”.

Na drugom mestu je Komercijalna banka sa rekordnim profitom od devet milijardi dinara, a među prvih pet banaka po dobiti slede Unikredit banka, AIK banka i Rajfajzen banka.

Inteza je lider i prema tržišnom učešću (16 odsto), dok su na drugom mestu OTP i Vojvođanska banka koje posluju pod kontrolom istog vlasnika sa zajedničkim učešćem od 13,5 odsto.

Slede Komercijalna i NLB banka sa ukupnim učešćem od 12,4 odsto, na četvrtom mestu je Unikredit banka (10,8 odsto), a na petom Rajfajzen banka (7,8 odsto).

Prema analizi u ediciji “Finansije TOP”, banke su prošle godine uvećale neto prihod od kamata za 5,4 odsto.

Uprkos napretku u osnovnoj delatnosti, bankarski sektor je zabeležio pad profita od 8,5 odsto na 63,9 milijardi dinara, pre svega usled većih ostalih rashoda i pojedinih jednokratnih efekata poput troška saniranja kredita u “švajcarcima”. Stoga je prinos na kapital bankarskog sektora ponovo pao na jednocifreni nivo (9,1 odsto), ali je struktura ostvarenog profita kvalitetnija u odnosu na prethodne dve godine.

Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa je prvih deset banaka zauzimalo preko 80 odsto tržišta, a ako se tome doda ovogodišnje preuzimanje Komercijalne koja je u vlasništvu NLB banke, ova koncentracija premašuje 85 odsto.

Ono što bankare najviše brine je pad privredne aktivnosti i moguće ponovno gomilanje nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede koje se ionako nije oporavilo od prethodne finansijske krize, ocenjeno je u ediciji “Finansije TOP”.

Rang lista osiguravajućih društava u 2019. je gotovo nepromenjena u odnosu na godinu ranije. Dunav osiguranje je i dalje na prvom mestu po iznosu premije koja je premašila 28,4 milijarde dinara, sledi ga Đenerali osiguranje sa više od 23 milijarde dinara premije, a među prvih pet su DDOR, Viner štediše i Triglav osiguranje.

Ukupna premija osiguranja u 2019. godini je porasla za osam odsto realno u odnosu na godinu dana ranije, ali tržište je obeležio značajan rast određenih vrsta osiguranja.

Zabeležen je i rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za 30 odsto, kao i osiguranja od opšte odgovornosti za 20 odsto.

Osiguravači su se tokom vanrednog stanja veoma brzo prilagodili novim okolnostima i uspeli da održe stabilnost, ali prema procenama analitičara osiguravajuće kuće čeka teška jesen. To svakako može ugroziti i prodaju osiguranja koje je ionako nedovoljno razvijeno, što pokazuje i struktura ostvarene premije, navodi se u ediciji “Finansije TOP”.

Ukazano je da će konačni efekti aktuelne krize na poslovanje domaćeg finansijskog sektora moći da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja.