Svetske berze šalju isti znak kao u februaru, investitori strahuju od drugog talasa Covid-19

Investitori širom sveta su uplašeni, indeksi na berzama ponovo su svakodnevno u crvenom, a cena nafte koja se počela oporavljati, po drugi put je krenula u minus. Ovo su vesti na koje smo samo na kratko zaboravili i iste smo čitali u februaru, neposredno pre proglašenja pandemije virusa korona. Nemoguće je onda ne zapitati se šalju li nam svetske berze znak o dolasku drugog talasa virusa i nove ekonomske krize!?

Na najvećoj svetskoj berzi na Vol Stritu, nakon tri dana snažnog rasta, indeksi Dau Džouns i S&P 500 pali su jer rastu strahovi ulagača zbog snažnog rasta broja zaraženih korona virusom u najmanje šest saveznih država SAD. Raste i broj nezaposlenih u SAD, a američki berzanski indeksi gotovo da su svakodnevno u minusu za barem jedan odsto.

Na azijskim berzama i jutros se trguje oprezno, što tamošnji mediji tumače rečenicom da su splasnule nade investitora u oporavak privrede. Ulagače brinu i vesti iz Kine gde je zbog nove pojave korona virusa otkazano više od hiljadu letova, zatvoreni su neki delovi Pekinga, kao i škole.

“Vraća se zabrinutost u vezi sa zdravstvenom situacijom, pa je splasnuo optimizam u vezi sa privrednim oporavkom”, rekao je Jozef Sroka, direktor u kompaniji NovaPoint.

U firmama Mitsubishi i Morgan Stanley Securities kažu da su ulagači verovali u oporavak u periodu od jula do septembra, ali da sada malo veruju u takav scenario.

Zbog pandemije korona virusa, svetske berze su sredinom marta pale na istorijski najniže nivoe. Indeksi, koji mere vrednost akcija, gubili su tada veoma brzo i više od 25 odsto vrednosti. Ipak, zahvaljujući velikim fiskalnim i monetarnim podsticajnim merama vlasti širom sveta, nadoknadile su veliki deo prethodnih gubitaka i indeksi su se vratili na približne nivoe od ranije.

“Praktično, u vreme kada je virus vladao širom sveta, indeksi su brzo padali. Kada je virus počeo da jenjava, berze su krenule na gore. Indeksi su se tako vratili na približne nivoe od pre krize. Međutim, taj rast nije bio baziran na realnim pokazateljima poslovanja privrede, već na očekivanjima da će se privreda brzo oporaviti, i to na vrlo optimističnim očekivanjima. Sada su se pojavili strahovi da oporavak privrede ipak neće ići tako brzo i onda su indeksi nešto pali. Ali za ovakva vremena to nije veliki pad jer iznosi od tri do pet odsto”, kaže za “Blic Biznis” Branislav Jorgić vlasnik istoimene brokerske kuće.

Treba, kako kaže, imati u vidu da stanje na berzama anticipira buduće događaje u privredi.

“Svakako se radi o vrlo turbulentnim vremenima i indeksi će ići dole-gore u zavisnosti od informacija oko razvoja pandemije. Realno je očekivati da indeksi padaju ili rastu od pet do 10 odsto u narednom periodu, a sve u zavisnosti od informacija u vezi sa razvojem virusa”, navodi Jorgić.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić objašnjava da su oscilacije normalne kada je teško predvideti šta će se desiti.

“Cene akcije na berzama moraju da ukalkulišu sve mogućnosti, pa tako i rizik. Moraju da budu oprezni, postoji strah i na berzi se to oseća. Zato indeksi idu gore-dole i to je očekivano u ovakvom trenutku kada niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta će dalje biti”, kaže Grubišić.

S tim je saglasan i njegov kolega i ekonomista Mališa Đukić koji ističe i da je vrlo važno u kom vremenskom periodu se posmatra pad indeksa, jer ako je u kratkom vremenskom periodu to možda i nije reprezentativno, osim ukoliko su veoma oštri padovi.

“Neizvesno je u kom smeru će pandemija u zdravstvenom smislu da se kreće, ali ta neizvesnost, predviđanja i očekivanja već su sastavni deo formiranih cena na berzama. Cene se zasnivaju na očekivanjima, i ako postoji bojazan to je već reflektovano u cenama akcija. Ako usled povoljnih vesti očekivanja u pogledu u kretanja zaraze splasnu, to se odmah reflektuje i na cene na berzama i na indekse”, objašnjava Đukić.