Koeficijent NPL u Albaniji na kraju 2019. godine najviši u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi

Albanija nastavlja da drži najvišu poziciju u odnosu na nekvalitetni omer kredita (NPL) među 17 zemalja u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi (CESEE) na kraju 2019. godine, uprkos poboljšanju svog položaja, pokazuje novi izveštaj Evropske banke o koordinaciji evropskih banaka.

Koeficijent NPL u Albaniji opao je 2,7 procentnih poena (pps) za godinu dana, na 8,4% na kraju decembra, ostajući najviši u regionu, prema polugodišnjem monitoru NPL za CESEE koji je objavila Inicijativa NPL.

Odnos NLP-a u Bosni i Hercegovini (pad od 0,7 pps na 8,0%), Bugarskoj (pad od 0,2 pps na 7,6%) i Hrvatskoj (pad od 2,7 pps na 7,0%) takođe je ostao nešto povišen, dok su sve ostale zemlje izjavile da su omeri od oko 5% i niže na kraju 2019. godine.

Istovremeno, Albanija i Hrvatska zabeležile su najveće poboljšanje odnosa NPL u CESEE, prema podacima koji pokazuju trend pada nivoa NPL-a za sve zemlje, osim za Letoniju.

Obim NPL-a u regiji CESEE smanjio se za 8,2% u odnosu na godinu dana, na 33,8 milijardi evra (38 milijardi dolara) na kraju prošle godine. Prosečni omjer NPL u regiji iznosio je 3,8%, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 1,1 pp.

Iako je zapažen ukupni napredak koji je region ostvario u rešavanju problema sa NPL-om od kada je istraživanje pokrenuto 2014. godine, izveštaj upozorava na implikacije koronavirusne krize na lokalne ekonomije i bankarske sisteme, prenosi Seenews.

Prema izveštaju, mogla bi se predvideti tri talasa novih tokova NPL-a, zavisno od brzine ekonomskog oporavka, pri čemu će prvi talas doći kao rezultat trenutnog prilagođavanja u četvrtom tromesečju 2020. godine kao Covid-19 mere.

Drugi, sporiji i rašireniji talas očekuje se za prvu polovinu 2021. godine, pri čemu intenzitet poslovnih propusta i gubitka zaposlenja ostaju u velikoj meri u zavisnosti od veličine štete nanete ekonomiji i tržištima i brzine oporavka.

Treći talas, koji je rezultat delotvornih efekata kvarova između sektora i preko lanca snabdevanja, verovatno će se početi pojavljivati krajem 2021. godine i šire, navodi se u izveštaju.

Neki od najugroženijih sektora uključuju turizam, vazduhoplovstvo i ugostiteljstvo, kao i mala i srednja preduzeća i firme za finansiranje potrošača.

“S obzirom na značajne napore koji su uloženi u poslednjim godinama na smanjenju zaliha NPL-a u regiji CESEE, i troškove povezane s tim, rizik od dobijanja novih priliva problematičnih zajmova je stvaran. Takođe postoje mnoge zemlje i banke sa preostalim visokim nivoima NPL akcija, za koje bi novi tokovi mogli da se pokažu izazovnijim “, navodi se u izveštaju.