Banke u Hrvatskoj očekuju goru krizu nego one u regionu
Male i srednje kompanije u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Europi (CESEE) suočiće se ove godine sa znatno strožim kriterijumima odobravanja kredita u bankama, jedan je od glavnih zaključaka istraživanja Evropske investicione banke (EIB).
Udeo nenaplativih kredita opet će početi da raste, prvi put od 2015. godine. Kako stoji u istraživanju, banke u CESEE regiji zbog pandemije korona virusa suočiće se sa najgorim poslovnim okruženjem od finansijske krize 2007. i 2008. godine, piše Poslovni dnevnik.
U poslednjih šest meseci banke u regionu svedočile su solidnoj potražnji za kreditima, a pružale su nešto labavije uslove kreditiranja.
Međutim, EIB-ovo istraživanje među 90 banaka došlo je do zaključka da zajmodavci očekuju oštar pad potražnje za finansiranjem, ali i značajno zaoštravanje uslova odobravanja te u skladu sa tim pad stope odobrenih kredita.
Banke očekuju da će prvenstveno domaćinstva smanjiti potražnju za kreditiranjem, a ne toliko korporativni sektor.
No, postojeći kreditni portfilio počeće da se kvari, s obzirom da 64 odsto banaka očekuje rast stope loših kredita tokom drugog polugodišta.
Što se tiče Hrvatske, u EIB-u ističu kako se hrvatsko bankarsko tržište uoči pandemije moglo pohvaliti solidnom profitabilnošću s obzirom da je u poslednjih šest meseci više od polovine stranih bankarskih grupacija izvestilo o višem povratu na kapital.
S obzirom da je ukupan uticaj pandemije još nejasan, u idućih šest maeseci banke očekuju pad tržišne dinamike čak ispod regionalnih trendova.
To je u skladu sa prognozama da će Hrvatska iskusiti jednu od najdubljih recesija u regiji, sa padom BDP-a od 9 odsto.
Dok će na kreditiranje građanstva snažno negativno uticati potonuće lične potrošnje, viša potražnja može doći od vanrednih potreba za likvidnošću kompanija koje su morale zaustaviti poslovanje, podržane i fiskalnim podsticajima.
“Da bi se banke u CESEE regionu vratile na nivo pre krize te da bi mogle finansirati privredu, podrška kroz instrumente kao što je Evropski garantni fond biće ključna”, smatra Debora Revoltela, ekonomista EIB-a.
