Ekonomija Srbije oporavlja se brže nego što je to bilo očekivano, a iduće godine opravak nakon pandemije biće veoma vidljiv, na šta ukazuju i projekcije međunarodnih finansijskih institucija i ona će moći da raste po stopi od najmanje pet odsto, kaže direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević.
Komentarišući podatke Evrostata po kojima je Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi, Kovačević je Tanjugu rekao da je Srbija tu čelnu poziciju obezbedila u ovom kvartalu godine zahvaljujući stopi rasta BDP od pet odsto.
On navodi da je to uporediv podatak sa još svega nekoliko zemalja u Evropi i da su posle Srbije sledeće dve zemlje koje su ostvarile približnu stopu rasta još Irska i Turska – 4,6 i 4,5 odsto.
Srbija se, inače, po međugodišnjem rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2020. nalazi na prvoj poziciji među 38 evropskih ekonomija, a prema poslednjim objavljenim ažuriranim podacima Evrostata, statističke službe Evropske unije.
Srbija drži lidersko mesto na tabeli sezonski i kalendarski neprilagođenih podataka sa skokom BDP-a od 5 procenata, ali i na tabeli desezoniranih i kalendarski prilagođenih pokazatelja, gde rast iznosi 4,8 odsto.
Ističe da su izraziti trend rasta pre pandemije Covida 19 imali sektor usluga, industrijska prozivodnja i građevina i dodao da su to su sve delatnosti koje su doprinele rastu.
Nadamo se da ćemo ovu godinu u relativnom smislu završiti bolje nego evropske ekonomije, kazao je Kovačević i dodao da na to ukazuju i međunarodne finansijske institucije.
“MMF i Svetska banka još početkom aprila procenili su da bismo godinu mogli završiti na minus 2,5 odsto, ali mi u odnosu na privredna kretanja u aprilu, maju i junu procenjujemo da bi godina mogla da se završi nultim rastom, nešto ispod ili iznad nule”, kazao je Kovačević.
Ističe da se u narednim kvartalima mogu očekivati negativne stope rasta, te da bi godina bila završena najverovatnije na nivou nultog rasta u celini. Kaže da je to utešno, ali da je ipak velika razlika u odnosu na ono što je projektovano za ovu godinu pre epidemije i da bi rast da nije bilo krize sa pandemijom verovatno dostigao i pet odsto.
“Svejedno će to biti bolji rezultat u odnosu na onaj koji će postići neke evropske zemlje u kojima se previđa pad ekonomiske aktivnosti od pet ili šest procenata (Nemačka, Francuska)”, dodao je Kovačević.
On podseća da se ekonomija Srbije nalazi se u ciklusu rasta od 2015. godine kada su prvi put bili vidljivi značajni rezultati u reformi fiskalne konsolidacije i da se taj ciklus rasta nastavlja. Ističe da će ova “epizoda” sa epidemijom biti samo jedan privremeni pad, i da sve ukazuje na to da ćemo se brzo, već ove godine “izvući iz te doline”.
“Ekonomija se nesumnjivo oporavlja, industrija nije stajala ni u aprilu, najgorem mesecu, a u nekim sektorima industrijska proizvodnja je išla iznad prosečne, poput hemijske, farmaceutske, prehrambene industrije…”, objašnjava Kovačević i navodi da je industrijska proizvodnja u aprilu zabeležila pad od 16,6 odsto, navodeći da to nije neočekvano u odnosu na okolnosti.
