Potrošači širom sveta su zbog pandemije korona virusa oprezniji i štedljiviji, što bi moglo znatno da uspori oporavak ekonomije nakon korona krize, pokazalo je istraživanje britanskog udruženja nezavisnih maloprodajnih trgovaca – BIRA, koje navodi da će promenjeno ponašanje kupaca usporiti oporavak, a vlade i centralne banke naterati na skuplje načine izlaska iz krize zbog korona virusa.
Britanske trgovine otvaraju se 15. juna, a trgovci se boje da kupci nisu raspoloženi za potrošnju te da nemaju poverenja u ekonomiju. Nova štednja se pokazuje na različite načine. Neka domaćinstva čuvaju novac ušteđen tokom sprovođenja epidemioloških mera, druga se odlučuju za jeftinije marke, a treća kupuju samo osnovne namirnice.
U Kini su se trgovački centri nakon ublažavanja mera u aprilu ponovno počeli puniti. Internet prodaja porasla je u nekim kategorijama, a često su u ponudi popusti i državni kuponi. No i dalje se primećuje oprez prema proizvodima koji se smatraju nebitnim, tako da je stopa rasta ispod one kojoj se Peking ranije nadao.
“Potrošači u fokus stavljaju osnovne kategorije potrošnje”, navodi Fitch Solutions u izveštaju od 4. juna, predviđajući pad potrošnje kineskih domaćinstava u ovoj godini i smanjujući procenu rasta za 2020. godinu na samo 1,1 odsto, u odnosu na 5,6 odsto pre pandemije.
U SAD-u se poznati brendovi poput čokoladnog diva Hersheyja ili proizvođača paste za zube Colgatea suočavaju sa padom prodaje. Istovremeno, jeftini dućani “za dolar” očekuju otvaranje svojih vrata novoj vrsti kupaca, kao što su to učinili nakon recesije 2008-2009. godine.
Puno zavisi od toga šta će se dogoditi sa akumuliranom štednjom koju su prikupila američka domaćinstva. Dokument istraživača MMF-a iz 2012. utvrdio je da je trajna neizvesnost nakon početka recesije 2008-2009. trajno povećala stope štednje, što je smanjilo potrošnju i rast ekonomije.
I u Evropi postoji sličan problem. Evropska centralna banka očekuje rast štednje domaćinstava u ovoj godini za šest postotnih bodova, na 19 odsto dohotka, te da će i nakon toga ostati na visokom nivou zbog onoga što ekonomisti nazivaju “ožiljkom”.
Navodeći kao razlog rizik od preteranog čuvanja novca, francuski ministar finansija Bruno Le Mer pozvao je na direktne podsticaje za povećanje potražnje.
Nemačka je najavila smanjenje poreza na dodanu vrednost u drugoj polovini godine kako bi podstakla potrošnju, a već je ranije pokrenula meru novčanih naknada za roditelje.
Govoreći o snažnim smanjenjima zaštite banaka u evrozoni, predsednica ECB Kristin Lagard je istakla da je dubina pada domaće potražnje jedan od glavnih faktora koji će odrediti stope ekonomskog pada i oporavka. Kazala je kako Upravno veće ECB-a očekuje da će se ti rizici još povećati.
Hina/P.hr
