EU: Sedam država osporava kriterijume za dodelu 750 milijardi evra pomoći
Grupa članica Evropske unije dovodi u pitanje kriterijume za dodelu novca iz nedavno predstavljenog paketa za borbu protiv korona krize od 750 milijardi evra.
Naime, smatraju da su kriterijumi koje je postavila Evropska komisija zastareli te da će zbog toga zemlje koje su podnele najveću žrtvu u pandemiji ostati “kratkih rukava”.
Kako piše Financial Times pozivajući se na diplomatske izvore, metodologiji Evropske komisije protive se Austrija, Belgija, Danska, Irska, Litvanija, Mađarska i Nizozemska tvrdeći kako nema direktne veze između kriterijuma i ekonomske štete koju je pandemija izazvala.
Službeno poznat kao program Nova generacija EU, plan podsticaja vrednih 750 milijardi evra podeljen je u nekoliko podgrupa. Najveća je vredna 560 milijardi evra, a taj novac je namenjen podršci specifičnim ekonomskim reformama u članicama kroz kombinaciju kredita i bespovratnih plasmana, piše Poslovni.hr.
Brisel želi da se novac raspodeljuje prema tri temeljna kriterijuma: veličini BDP-a, iznosu BDP-a po stanovniku te prosečnoj stopi nezaposlenosti između 2015. i 2019. godine.
Evropska komisija smatra da će ti kriterijumi osigurati da novac bude usmeren ka ekonomijama u kojima je pandemija korona virusa pričinila najviše štete i koje imaju ograničeni fiskalni prostor za borbu protiv najdublje recesije na “starom kontinentu” od završetka 2. Svetskog rata.
Briselski zvaničnici morali su pomiriti dva glavna problema. Sa jedne strane pandemija je posebno teško pogodila južne članice Evropske unije, poput Italije i Španije. Sa druge strane, siromašnije istočne članice – tradicionalni najveći “profiteri” evropskih fondova – imale su relativno mali broj obolelih te brže oporavljaju svoje ekonomije. Interne procene Evropske komisije govore da će najviše novca iz programa dobiti Italija, Španija, Poljska i Grčka.
Valja podsetiti kako je Evropska komisija u prolećnim ekonomskim prognozama smatrala da će Poljska imati najblažu recesiju u celoj EU, sa minusom od 4,2 odsto. Međutim, države sa velikim brojem preminulih – poput Belgije gde je 16,2 odsto obolelih umrlo, što je najgori rezultat u Evropi – primiće najmanje novca prema predloženoj formuli.
U Briselu ne odustaju od svojih merila ističući kako će od programa pomoći “posebno velike koristi imati države s nižim prihodom po stanovniku te višom nezaposlenošću što odražava velike ekonomske i socijalne izazove s kojima se te države suočavaju”.
“Kriterijumi za alokaciju usmeravaju vrlo veliki deo novca ka zemljama koje su vrlo ozbiljno zahvaćene krizom”, stoji u saopštenju Komisije.
Program pomoći već je ranije naišao na žestoki otpor “Štedljive četvorke” koju čine Austrija, Danska, Nizozemska i Švedska. S obzirom da bi se dobar deo novca za taj program namaknuo zaduživanjem, te države smatraju da time Brisel budućim generacijama ostavlja dužničko breme.
Finska vlada prošle nedelje je takođe zatražila izmene, tražeći da paket bude manji i s većim udelom kredita u odnosu na bespovratna sredstva.
