Banke oprezne zbog rastućeg rizika, u prvom tromesečju pooštreni uslovi kreditiranja

Da li povećana opreznost banaka ukazuje da ekonomska situacija nije baš tako dobra kao što se predstavlja u javnosti?

Naime, proteklih dana pojavila se vest da su banke počele da podižu visinu učešća kod stambenih kredita sa minimalnih 20 na 30 odsto.

Od banaka, kao ni od Udruženja banaka nismo uspeli da dobijemo potvrdu da su banke uvele povećanje učešća kao pravilo.

Naprotiv, Udruženje banaka Srbije u pisanom odgovoru navodi da kod stambenih kredita nema promene u kreditnoj politici koja je važila prethodnih meseci.

“Uslovi za stambene kredite su veoma povoljni. Prema podacima Narodne banke prosečna kamatna stopa na ovu vrstu zajmova u prvom tromesečju iznosila je 2,7 odsto. Ono što građani moraju znati, to je da svaka banka vodi svoju poslovnu politiku i da posmatra svakog klijenta pojedinačno. Nije nužno da identične uslove može dobiti svaki klijent, jer se to procenjuje na osnovu niza relevantnih faktora. Mi zato uvek pozivamo građane da prvo u svojoj banci zatraže kompletnu i preciznu informaciju o mogućnostima koje su im na raspolaganju”, ističu u UBS.

Ipak, da su banke u prvom tromesečju pooštrile uslove kreditiranja dokumentovala je i Narodna banka Srbije u aprilskoj anketi o kreditnoj aktivnosti.

Iako se ne pominje povećanje obaveznog učešća, ističe se da su pooštreni standardi po kojima su odobravani gotovinski krediti i krediti za refinansiranje, kao i devizno indeksirani stambeni i potrošački krediti.

“Na pooštravanje standarda uticala je manja spremnost banaka na preuzimanje rizika i dalje skraćenje maksimalne ročnosti nenamenskih neobezbeđenih kredita, koja je od početka 2020. dodatno skraćena, na sedam godina. Pored skraćenja ročnosti, uslovi su bili nešto nepovoljniji i po osnovu kamatnih marži i sredstava obezbeđenja, dok su provizije i naknade blago smanjene”, navodi se u izveštaju NBS uz napomenu da u uslovima povećane neizvesnosti izazvane širenjem virusa korona, banke očekuju smanjenje tražnje u drugom tromesečju.

Veliki pad industrijske proizvodnje u aprilu ukazuje na probleme za preduzeća, a statistikom još nisu obuhvaćeni najpogođenije oblasti u sektoru usluga.

Đorđe Đukić profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da su banke oprezne jer se beleži pad privredne aktivnosti, a oporavak i brži rast mogu se očekivati tek od 2021. godine.

“Empirijski je dokazano da banke povećavaju kreditnu aktivnost sa vremenskim pomakom, nakon što nastupi privredni rast. One su sada opreznije kako bi predupredile situaciju u kojoj se povećava broj kredita sa kašnjenjem u otplati. Građani ne kasne zato što to žele, poznati smo po urednom plaćanju obaveza, već zato što mogu da upadnu u teškoće. Zato banke preventivno deluju i pooštravaju uslove kako oni koji nemaju stabilnost ni po pitanju zaposlenja ni po visini plate, ne mogu ni da traže kredit. Pandemija i ekonomski lomovi su suzili krug onih koji mogu da koriste bankarske, pre svega stambene kredite. Delom zato što razboriti ljudi ne žele da se zadužuju dok ne vide kako će se situacija odvijati i kada će krenuti oporavak. Inače mislim da će nas na globalnom nivou pandemija naučiti koliko je važna štednja za crne dane i da će ona rasti uprkos negativnim kamatnim stopama”, objašnjava Đukić dodajući da će taj period neizvesnosti trajati do kraja godine.

On ističe i da naš oporavak umnogome zavisi od brzine oporavka evrozone, a ovaj od oporavka Nemačke kojoj se predviđa pad BDP-a od sedam odsto za ovu godinu.

S druge strane, smatra da ovo neće uticati na kamatne stope, posebno na stambene kredite, jer će konkurencija između banaka uticati da se bore za raspoložive klijente.

Statistika ne pokazuje veliki pad zaposlenosti, naprotiv, rast za skoro 7.000 u maju u odnosu na februar, ali pitanje je kvaliteta te zaposlenosti, pošto kredit u banci mogu po pravilu da dobiju stalno zaposleni.

Osim toga, pooštravanje uslova kreditiranja ukazuje i na percepciju banaka da bi oni koji su u ovom trenutku (dok i dalje traje uplata minimalca od strane države) zaposleni, mogu da ostanu bez posla kasnije.

Iako na ovaj način smanjuju broj klijenata kojima mogu da prodaju kredit, bankama je sada izgleda bitnije da ne preuzimaju rizik. Pored toga, svaki kredit koji dužnik prestane da plaća je dvostruki trošak za banku.

Prvo ne otplaćuje glavnicu i kamatu, a čim docnja u otplati pređe 60 dana, kredit se kategoriše u D grupu, odnosno postaje nenaplativ i onda po propisima NBS banka mora da izdvaja 100 odsto iznosa kredita na poseban račun kod NBS na koji se ne plaća kamata, što je dodatni trošak za banku.

Inače, NPL (nenaplativi krediti) kod stanovništva su u martu pali na istorijski nizak nivo od 4,1 odsto, a kod stambenih kredita na svega tri odsto.

Kada se radi o stambenim kreditima, NBS je propisala da iznos kredita ne može biti veći od 80 odsto vrednosti nepokretnosti, što znači da kupac mora da uloži svojih najmanje 20 odsto novca za kupovinu nekretnine.

Pre desetak godina minimalno učešće je iznosilo 10 odsto. S obzirom na nizak standard stanovništva, ovo je značajno ograničenje kada se treba odlučiti za podizanje stambenog kredita. Na primer, za stan od 50.000 evra treba izdvojiti 10.000 evra.

Ukoliko banka proceni da vam je radno mesto nesigurno, ako na primer radite u nekoj o teško pogođenih privrednih grana ili ako očekuje da bi plata mogla biti smanjena, možda traži i veće učešće, kako bi smanjila svoju izloženost.

Na 30 odsto učešća, potrebno je izdvojiti 15.000 evra što je nedostižno velikom broju ljudi u zemlji u kojoj je prosečna plata 500 evra i koja je pogođena globalnom krizom.

S druge strane, prema nekim mišljenjima, ovako smanjena tražnja za nekretninama mogla bi da dovede i do smanjenja cena na tržištu.

Izvor: Danas