Zemlje u razvoju i međunarodna zajednica treba da preduzmu korake kako bi ubrzale oporavak nakon završetka najgore zdravstvene krize i kako bi ublažile njene dugoročne štetne efekte, poručuje Svetska banka.
Kratkoročne mere, preduzete kao odgovor za rešavanje hitne zdravstvene situacije i osiguranje osnovnih javnih usluga, trebale bi da prate sveobuhvatne politike za podsticanje dugoročnog rasta, navodi Svetska banka u okviru analize u izveštaju “Globalne perspektive”.
Prema preporuci Svetske banke, u okviru sveobuhvatnih politika treba da se nađu i mere za unapređenje upravljanja i poslovnog okruženja, za povećanje opsega i rezultata investiranja u obrazovanje i javno zdravlje, prenosi Tanjug.
Da bi ekonomije u budućnosti postale otpornije, mnogim zemljama će biti potrebni sistemi za povećanje i očuvanje više ljudskog i materijalnog kapitala tokom oporavka – korišćenjem politika koje odražavaju i podstiču post-pandemijske potrebe za novim vrstama radnih mesta, kompanija i sistema upravljanja.
Analiza je objavljena uoči službenog predstavljanja celog izveštaja 8. juna, koji će sadržati najnovije prognoze Svetske banke za globalnu ekonomiju.
“Opseg i brzina kojom su pandemija COVID-a 19 i ekonomske blokade razorili siromašne slojeve društva širom sveta su bez presedana u modernom vremenu. Trenutne procene pokazuju da bi 60 miliona ljudi moglo biti gurnuto u ekstremno siromaštvo 2020. godine”, kaže predsednik Grupe Svjetske banke David Malpass.
Ove procene će, dodaje, verojatno dodatno porasti, pri čemu će temeljna odrednica biti ponovno otvaranje naprednih ekonomija.
“Odluka o izboru politika – uključujući veću transparentnost duga za privlačenje novih investicija, brži napredak u digitalnom povezivanju i veliko širenje mreže novčane pomoći za siromašne – pomoći će da se štete ograniče i osigura snažniji oporavak”, ističe Maplass.
Prema njegovim rečima, finansiranje i izgradnja proizvodne infrastrukture su među najvećim izazovima za rešavanje post-pandemijskog oporavka.
Neophodne mere za zaštitu javnog zdravlja potkopale su već krhku svetsku ekonomiju, uzrokujući duboke recesije u razvijenim zemljama, ekonomijama u nastajanju i ekonomijama u razvoju (EMDE).
EMDE koje imaju slabe zdravstvene sisteme, one koje se u velikoj meri oslanjaju na globalnu trgovinu, turizam ili doznake iz inostranstva, i one koje zavise od robnog izvoza biće posebno pogođene, napominje se u analizi.
Dugoročno, pandemija će ostaviti trajne posledice kroz više kanala delovanja, uključujući niža ulaganja, eroziju fizičkog i ljudskog kapitala zbog zatvaranja kompanija, gubitka školovanja i radnih mesta te povlačenje iz svetske trgovine i lanaca snabdevanja.
Ovi efekti će smanjiti potencijalni proizvod – onaj koji ekonomiju može održati uz punu zaposlenost i kapacitet – kao i produktivnost rada još dugo u budućnosti.
Ranjivosti koje postoje od ranije, strukturalna uska grla pojačaće dugoročne štete od duboke recesije udružene sa pandemijom, piše u analizi Svetske banke.
