Banke počele da šalju obaveštenja građanima o isteku moratorijuma na otplatu kredita

Pojedine banke u Srbiji počele su da šalju obaveštenja svojim klijentima da im je istekao moratorijum i da mogu da očekuju sledeću ratu za kredit.

Kog tačno dana će vam stići na naplatu obaveza, zavisi od same rate, odnosno datuma kada vam je inače stizala na naplatu. Primera radi, ako vam je prva rata obuhvaćena moratorijumom dospevala na naplatu 25. marta, druga je bila planirana za 25. april, a treća za 25. maj, pa je posle istekao zastoj u otplati i 25. juna biće naplaćena redovna rata kredita.

U drugom slučaju, ukoliko ste prihvatili moratorijum do kraja marta, a rata vam stopirana, 10. aprila, treća će biti stopirana 10. juna, posle čega će vam stići obaveštenje od banke, a prva rata koju ćete platiti nakon toga stići će na red 10. jula.

Zastoj u otplati kredita i obaveza (moratorijum) propisan odlukama o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema nastavlja se i posle 1. juna i traje sve do isteka roka od 90 dana od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika, ali tačan datum njegovog prestanka nije istovetan u svim slučajevima, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Podsećanja radi, banke i davaoci finansijskog lizinga bili su dužni da obaveštenja o ponudi moratorijuma objave na svojim internet prezentacijama u roku od tri dana od stupanja na snagu doluka, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije. Ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.

Moratorijum je počeo da proizvodi pravno dejstvo istekom roka od deset dana od dana objavljivanja ponude banke odnosno davaoca lizinga, a u interesu korisnika, banka i davalac lizinga omogučili su primenu moratorijuma i pre isteka tog roka (a posle objavljivanja ponude) ako je klijent to izričito zahtevao. Posle prestanka moratorijuma, klijent nastavlja da izmiruje svoje obaveze, a period otplate faktički se produćava za tri meseca.

Podsetimo, moratorijum je propisan za sve dužnike koji su to želeli (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumevao je zastoj u otplati obaveza po svim osnovama – bilo kredita ili kartica.

Izvor: Alo / Telegraf