Evropska komisija objaviće u utorak, 2. juna, predlog za finansiranje programa u oblasti spoljne politike za narednih sedam godina, što će biti i prilika da se vidi na kolike EU fondove Srbija i Zapadni Balkan mogu da računaju.
Komesar za proširenje Oliver Varheji, naime, najavio je da će Srbija i region Zapadnog Balkana biti obuhvaćeni EU paketom oporavka koji podrazumeva finansiranje iz višegodišnjeg zajedničkog EU budžeta i novopredloženog instrumenta za oporavak od pandemije.
U početnom predlogu EU budžeta za period od 2021. do 2027. godine, Evropska komisija je bila predvidela da se sredstva za naredni IPA fond u odnosu na trenutni budžetski period povećaju za 13 procenata. U međuvremenu, pandemija COVID19 potresla je globalnu ekonomiju i gotovo u potpunosti preusmerila fokus EU, kao i njenih planova u oblasti finansiranja i investicija.
Nikad laki dogovori zemalja članica oko prioriteta za izdvajanja iz zajedničkog bužeta sada su se još više zaoštrili, imajući u vidu da bi sledeći EU budžet trebalo da bude i osnova za privredni oporavak i razvoj Unije u narednih sedam godina.
Krajem 2019. godine nova Evropska komisija zatražila je da se pojača finansijska i investiciona podršku regionu. Komesar za proširenje Oliver Varheji ocenio je da su velike razlike između ekonomija EU i Zapadnog Balkan najveći problem i koren svih drugih problema.
U situaciji kada se u okviru EU paketa za oporavak predviđa dodatnih 750 milijardi evra za pomoć zemljama članicama kao odgovor na krizu COVID19, ekonomski i privredni jaz između EU i Zapadnog Balkana mogao bi samo još više da se produbi. Tako je za Hrvatsku predviđeno dodatnih 10 milijardi evra, Bugarsku 12, a Rumuniju čak 30 milijardi evra.
Iako su sredstva iz novog Instrumenta za oporavak EU većim delom bespovratna pomoć, a manjim pozajmice, procena je da bi i Hrvatska i Bugarska u narednom budžetskom periodu mogle da dobijaju 15 do 20 puta veći iznos bespovratne pomoći po glavi stanovnika nego Srbija.
EU je do sada Srbiji za pomoć u rešavanju hitnih i socio-ekonomskih posledica pandemije COVID 19 iz već postojećih IPA sredstava preusmerila 93 miliona evra.
Predloženi paket pomoći za ceo region Zapadnog Balkana, uključujući grantove i pozajmice, iznosi 3,3 miljarde evra, preneo je Tanjug.
U Evropskoj komisiji naglašavaju da se radi na pojačanom finansiranju i za Zapadni Balkan, kako kroz IPA fondove, koji predstavljaju bespovratna sredstava za zemlje na putu evrointegracija, tako i kroz dodatno finansiranje u okviru Instrumenta za razvoj i međunarodnu saradnju.
Za jesen Komisija najavljuje i Razvojno-investicioni plan za Zapadni Balkan, pri čemu se kao osnove pojačanog EU investiranja u regionu vide oblasti transportne i energetske infrastrukture, zdravstvo, obazovanje kao i zelene i digitalna tranzicija.
Iako je Evropska komisija izašla sa predlogom od čak 1.850 milijardi evra za predstojeći paket oporavka, u Briselu ocenjuju da je još rano govoriti o tačnim ciframa, kako za EU27, tako i zapadnobalkansku šestorku. O tome u narednom periodu treba da se dogovore zemlje članice, a potvrdu daje i Evropski parlament.
