Ako biste danas pitali radnike žele li radnu nedelju od četiri dana, vrlo je verovatno da bi ih najveći broj odgovorio potvrdno. Priču o kraćoj radnoj nedelji aktuelna kriza je vratila u fokus, pa je sve više zemalja koje su počele i da je primenjuju, ali i analiziraju kao moguću praksu.
Rezultati su pokazali da su zaposleni postali produktivniji, jer su provodili manje vremena na društvenim mrežama i aktivnostima nevezanim za posao. Jedan anketirani zaposleni na Novom Zelandu je rekao da je prestao da gleda poruke koje mu je slala žena, jer je toliko bio skoncentrisan na posao. Mnoge kompanije tako su sebi postavile i pitanje: “Zašto ne plaćati rezultate rada, umesto dane provedene u kancelariji?”
Majkrosoft je nedavno testirao rad od četiri dana nedeljno, a rezultati su bili iznenađujući – produktivnost radnika je porasla za 40 odsto. Gotovo identične rezultate pokazale su i mnoge druge kompanije, ali i domaća iskustva koja datiraju nekoliko decenija unazad, piše Blic Biznis.
Skraćeno radno vreme dobro pamte radnici Javora iz Ivanjice, firme koja je u vreme SFRJ slovila za jednog od najvećih domaćih izvoznika u oblasti tekstilne industrije, osnovane davne 1948. godine. Osamdesetih su na platnom spisku imali 3.700 ljudi, godišnje su pravili više od 10 miliona komada… I ne samo to, radili su ono što danas rade mnoge velike svetske kompanije – skratili radno vreme i pokazali da je to bio dobar izbor.
“Skratili su radni dan sa osam na šest sati i rezultati su bili neverovatni. Produktivnost je porasla za 30 odsto, smanjio se broj bolovanja… Bilo je manje odsustva, radnici su bili srećniji. Mi smo bili pioniri u tome”, kaže za “Blic Biznis” predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.
Sagovornica portala sada tvrdi da vrlo ozbiljno ponovo treba početi razmišljati o takvoj praksi i dati čoveku duži period za nadgradnju, porodicu, društveni i kulturni život. Jer, kako tvrdi, više vremena za sebe, znači i veće zadovoljstvo, a to donosi i veću produktivnost na poslu
“Epidemija i iskustva po svetu pokazali su da kraća radna nedelje i četvorodnevno radno vreme ne znači da bi posao trpeo. Naprotiv, i praksa i istraživanja velikih kompanija pokazali su suprotno. Imamo najnovije primere i da su starački i gerontološki centri za dva sata skratili radno vreme, i da su produktivnost povećali za 38 odsto”, kaže Savić.
Nebojša Matić, vlasnik Mikroelektronike pokušao je pre nekoliko godina nešto slično. Uveo je koncept da tokom jula i avgusta ne rade petkom, ali ideja ipak nije zaživela.
“Rešili smo da radimo po 10 sati, četiri dana u nedelji. To je trajalo oko tri godine, i iako sam ja i dalje glasao za tu opciju, zaposleni nisu bili radi da je prihvate. Oni su glasali da i dalje rade petkom”, kaže Matić za “Blic Biznis”.
S druge strane, u svetu je sve više zemalja koje aktuelnu krizu i posledice u kompanijama uspevaju da ublaže kraćom radnom nedeljom.
Novi Zeland planira da uvođenjem četvorodnevne radne nedelje pomogne oporavku turzima i privrede te zemlje.
Premijerka Novog Zelanda Jasinda Ardern označila je turistički sektor te zemlje, koji zapošljava 15 odsto stanovništva, kao deo ekonomije koji može imati izuzetnu korist od ljudi koji odmaraju tri dana nedeljno.
Ta ideja je podržana u Kanadi, gde je Džon Trugakos, vanredni profesor Menadžment Rotmans škole Univerziteta u Torontu, istakao da je sada “prilika da redizajniramo način na koji radimo stvari kako bi ih na duži rok poboljšali”.
Trugakos je istraživao kako da radna mesta i ljudi budu zdraviji i produktivniji više od 12 godina, i rekao je da bi četvorodnevne radne nedelje mogle biti korisne.
