Nemačko-srpska privredna komora (AHK) organizovala je vebinar na temu “Regionalna biznis perspektiva nakon Covida 19”, i tim povodom okupila pet sestrinskih komora u regionu.
Predstavnici komora Grčke, Bugarske, Turske, Rumunije i Severne Makedonije razgovarali su na temu donetih državnih mera kao i o trenutnom ekonomskom stanju u svojim zemljama.
Najveći gubici, kako se moglo čuti, zabeleženi su u automobilskoj industriji, turizmu kao i ugostiteljstvu a najveći teret podnele su mala i srednja preduzeća. Iako su sve države preduzele određene ekonomske mere i odobrile ekonomsku pomoć, to ipak nije dovoljno da zemlje isprave krivu ekonomskog pada, te se oporavak u većini zemalja očekuje u 2021. godini.
Mitko Vasilev iz Bugarsko-nemačke privredne komore rekao je da je koronavirus izazvao velike ekonomske i socijalne izazove, sa kojima se nikada ranije nismo suočili. Prema njegovim rečima, čak 90% kompanija u Bugarskoj bilo je pogođeno usled mera donetih zbog koronavirusa i kako bi se sprečio pritisak na zdravstveni sistem.
“Bugarska je odobrila paket pomoći u vrednosti od 2,3 mlrd EUR kako bi se podržala ekonomija i sačuvala radna mesta. Takođe, Evropska komisija odobrila je pomoć od 255 mil EUR u cilju podrške malih i srednjh preduzeća”, rekao je Vasilev.
Prema njegovim rečima, uvedene se subvencije za očuvanje radnih mesta.
“Subvencije će se odobravati poslodavcima u najugroženim sektorima privrede i njima će biti pokriveno 60% troškova zarada zaposlenih za jedan mesec”, rekao je Vassilev.
U budućnosti, svi ćemo morati da naučimo da živimo sa koronavirusom, rekao je Atanasios Kelemis, iz Grčko-nemačke privredne komore.
On je istakao da je Grčka zabeležila kolaps u turizmu, od kojeg zavisi 25% grčkog BDP-a, a da su osim turizma pogođene i industrija, retail kao i sektor logistike.
“Grčku očekuje recesija i pad od 9,7%. Ali već sledeće godine može imati rast od 7,5%, koji bi bio najviši u Evropi. Ne bih bio iznenađen da pad bude i više od 10%, ali svakako treba imati u vidu prognoze Evropske komisije kako bi moglo da se vidi šta da se uradi”, rekao je Kelemis.
On je podsetio i da je Grčka obezbedila paket pomoći od 20,4 mlrd EUR kao i da sezona letovanja i otvaranja granica za strane turiste počinje od 15. juna. Turistima u Grčkoj neće biti potreban test na kovid 19, a neće biti ni karantina.
Kada je u pitanju Severna Makedonija, Razvojna banka te zemlje dala je direktnu finansijku pomoć i u vidu beskamatnih kredita u iznosu od 3.000 EUR do 30.000 EUR mikro, malim i srednjim preduzećima.
Patrik Martens, predstavnik Delegacije nemačke komore za industriju u Severnoj makedoniji rekao je da je ukupna pomoć države privatnom sektoru iznosila 355 mil EUR.
“Za sve zaposlene u privatnim kompanijama koje su pogođene krizom izazvanom širenjem pandemije koronavirusa biće obezbeđena naknada u visini minimalne plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta u iznosu od 235 EUR”, rekao je Martens.
On je istakao i da je Severna Makedonija izvozna zemlja, te da je jasno zašto je korona uticala na industriju.
“Za razliku od Grčke ili Albanije, Severna Makedonija se ne oslanja toliko na turizam, što i može a i ne mora biti prednost”, zaključio je Martens.
U Rumuniji ove godine predviđa se recesija od 6,8%, izjavio je Sebastijan Mec iz Rumunsko-nemačke privredne komore, ali i istakao da ovu zemlju, u 2021. očekuje rast od gotovo 4%.
On je istakao da je pokenuta platforma IMM Invest za podršku malim i srednjim preduzećima (SME) zahvaćenim krizom COVID-19. Ovu platformu, mogu koristiti lokalna mala i srednja preduzeća za podnošenje prijava za finansiranje u okviru programa kredita koji podržava država.
Takođe, on je podsetio da je država finansirala plate radnicima koji su bili u statusu “tehničke nezaposlenosti” tj. suspenzije ugovora, te im je država obezbedila 75% plate.
Martin Knap direktor Nemačko-srpske privredne komore kazao je da su zemlje Zapadne Evrope bile iznenađene kako se Srbija uspešno borila sa koronavirusom, što delom pripisuje državnim merama, ali i disciplini građana.
“Građani Srbije imali su dosta strpljenja i razumevanja za mere koje je država donela, što je veoma iznenadilo zapadne zemlje”, rekao je Knap.
On se osvrnnuo i na državni paket pomoći od 5,1 mlrd EUR, te je podsetio na tri minimalca koje je država obezbedila svim firmama koje nisu otpuštale radnike, kao i na meru jednokratne pomoći.
“Jedna od mera koje je Srbija uvela, je tzv. “helikopterski novac”, iznos od 100 EUR, čija je isplata građanima Srbije počela pre dva dana”, rekao je Knap.
Tilo Pal iz Nemačko-turske privredne komore je podsetio prisutne da je Turska još 2018. godine bila zahvaćena recesijom od 25%, a da je u 2019, što ga je veoma iznenadilo, završila sa rastom od 0.9%.
Kako kaže, najveći deo ekonomije Turske oslanja se na izvoz i turizam, a 50% izvoza ide u zemlje EU iako Turska nije članica, te je jasno zašto je ekonomija Turske pretpela veliku štetu usled zabrane kretanja i smanjene trgovine među zemljama
“Retail, restorani, takođe, pretpreli su štetu a auto-industrija, koja je jedan od najznačnijih faktora u ekonomiji Turske, počela je da radi, uz sve zaštitne mere. Poznato je da je ovaj sektor važan, jer pet najvećih proizvođača automobila upravo posluje u Turskoj”, rekao je on.
Pahl je rekao i da su domaći letovi u Turskoj počeli, a da se međunarodni očekuju u junu.
On je podsetio da je Turska brzo reagovala kada je u pitanju suzbijanje koronavirusa, da je posle prvog slučaja uvela mere i zatvorila škole, koje sve do septembra neće raditi.
Izvor: eKapija
