Danas gotovo da nema kompanije kojoj prihodi nisu desetkovani, a ugovori prolongirani ili otkazani. Mnogim delatnostima obrt je pao i do 80 odsto, te je glavni fokus menadžera zadržati što više tržišta, povratiti stare poslove i pridobiti nove. Ipak, povratak na staro ne očekuju tako brzo, kako tvrde, tek krajem sledeće godine ili početkom 2022.
Nije svim delatnostima tako crno. Nekoliko industrija uspelo je da se održi, uglavnom onih bez koji se ne može, poput proizvodnje hrane, ali je činjenica da krizu osećaju svi, barem posredno, preko svojih poslovnih partnera, piše Blic Biznis.
Radoslav Veselinović, predsednik “Galeb Grupe” kaže da ta Grupa posluje u više delatnosti, te je i pad u prihodu različit. Tako je, kako ističe u tri “problematična” meseca prihod u nekim oblastima pao za 20 odsto, a negde i 80 odsto.
“U globalu u našoj kompaniji je u tokom marta, aprila i maja u proseku potražnja pala za oko 20 odsto i očekujemo da će do kraja godine to doći na pad, kumulativno, od 10 odsto. To znači da ćemo imati oko tri miliona evra manje nego što je predviđeno planom, što nije katastrofalno, ali je ozbiljan pad”, objašnjava Veselinović u razgovoru za “Blic Biznis”.
Neke delatnosti su, dodaje, imale i više prihode jer su recimo proizvodile nešto za maske ili alkohol ili dezinfekciona sredstva.
“S druge strane, metalna ambalaža recimo ima pad jer će biti pad u turističkoj sezoni, pa će doći do pada prodaje pića, a mi proizvodimo zatvarače za piće. Taj pad će biti oko 20 odsto. Dok na drugim delovima kao što je proizvodnja limenki za paštete postoji rast”, ističe Veselinović.
Sve je pitanje šta će se dešavati sa virusom u budućnosti, ako ne bude drugog talasa zaraze, onda bi bilo moguće da se za godinu do godinu i po dana sve vrati, znači u toku sledeće godine. Da nije bilo pomoći države, dodaje Veselinović, sve bi bilo još katastrofalnije.
“Privreda se dana praktično može podeliti po grupama, tako u jednu grupu spada turističko-ugostiteljski sektor koji će osetiti pad prometa od 50 pa čak do 80 odsto. Drugi sektor u kome je ogroman pad je sektor usluga, gde je pad od 40 do 80 odsto. Mnoge firme obavljaju različite usluge za hotelijere recimo, pa sada nisu imale gotovo nikakavog posla, a čak i pre izbijanja korone što im je dugovano, nije plaćeno”, objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Pogođene su i kompanije koje se bave proizvodnjom, jer su imale veliki pad i narudžbina i aktivnosti, a oko 40 odsto njih je skroz obustavilo rad tokom vanrednog stanja, uz izuzetak nekih proizvođača hrane i pojedinih u oblasti farmacije, dodaje naš sagovornik.
“Do sada su recimo najstabilnije kompanije u Srbiji bile one koje oko 40 odsto proizvedene robe plasiraju u inostranstvo. Tamo su rokovi plaćanja kraći i te firme su bile stabilnije finansijski. Sada se i tu situacija promenila, jer su se rokovi isplate i u inostranstvu znatno produžili, pa se i tamo na naplatu čeka do 90 dana. Mnogim od tih kompanija, koje su bitne i za našu privredu, opadaju narudžbine i za leto i jesen, jer su čitave industrije u krizi”, tvrdi Rajić.
Prema njegovim rečima, kriza će biti dosta duboka na jesen, jer će se desiti da firme nemaju dovoljno sredstava da održe ovaj nivo zarada, a fiksni troškovi neće biti ništa manji. Međutim, menadžeri imaju veću bojazan od početka sledeće godine, kada sve dođe na naplatu.
“Oporavak svakako zavisi od potencijalnog novog talasa zaraze, ali i ukoliko ne dođe do toga, tek krajem sledeće godine i 2022. se može oporavak može očekivati”, navodi Rajić.
Mnogi menadžeri žale se i na gubitke u smislu toga što sve što su trebali novo od mašina i opreme da nabave za dalji rad je ili potpuno zaustavljeno ili otežano. To će sve, kako Rajić kaže, rezultirati manjom masom za zarade, što će dovesti do smanjenja plata ili u sektorima firmi ili linearno, a dalje i do otkaza.
S druge strane, Toplica Spasojević iz ITM Grupe ističe da ta kompanija radi u oblasti koja je “dobro prošla”. On je optimističan po pitanju brzine vraćanja privrede na staro, te smatra da se neke grane mogu vratiti na staro već kada prođe leto, dok će neke to uspeti sledeće godine.
“Mi nismo u oblastima koje su najviše nastradale korona-krizom, mi smo u distrubiciji i logistici koja je dobro prošla, zatim poljoprivredi u kojoj sezona tek počinje. Tako da ćemo možda čak i profitirati jer smo sve obradili kako treba. Imamo malo zastoja u opremi, radimo sa opremom za hidrocentrale, tu su dugoročni projekti zastali. Naravno pratimo šta se dešava u celoj privredi i indirektno ćemo i mi biti pogođeni. Iako ne očekujemo probleme u poslovanju jer smo se dobro prilagodli novonastaloj situaciji, ne očekujemo ni veliki rast”, ocenjuje Spasojević.
Prema njegovim rečima, deo industrije u potpunosti zavisi od brzine oporavka u Evropi, ali kako kaže, Evropa se veoma brzo oporavlja.
