Ekonomija evrozone se i dalje suočava sa ozbiljnim pretnjama iako su kreatori politika preduzeli mere bez presedana za borbu protiv pandemije korona virusa, upozorava Evropska centralna banka (ECB).
Duboka recesija izložila je finansijski sistem novim rizicima i pogoršala postojeće pretnje, navodi ECB u danas objavljenom Izveštaju o finansijskoj stabilnosti 19-članog bloka.
Taj pritisak na banke, kako se dodaje, mogao bi da sputa njihove kapacitete da podrže ekonomski oporavak, prenosi agencija “Blumberg”.
Znatno veći dug, slabija profitabilnost banaka i krhkost tržišta i dalje će opterećivati region dok se zemlje budu polako vraćale u normalu, piše u dokumentu ECB-a.
Povećana je verovatnoća da će doći do korporativne docnje u servisiranju dugova i pada cena nekretnina, što je ključni rizik za ovaj sektor.
“Blumberg” podseća da je juče Evropska agencija za bankarstvo upozorila da se zajmodavci mogu suočiti s udarom od 315 milijardi evra na nivo njihovog kapitala zbog gubitaka po osnovu kredita i rasta rizične aktive u njihovim bilansima.
U izveštaju se apostrofira da će se političari i centralni bankari suočavati s problemima i u narednim godinama, uprkos merama monetarne podrške i državne potrošnje vrednim nekoliko biliona evra, jer još uvek puno toga zavisi od razvoja pandemije i da li će ponovo morati da uvode restriktivne mere.
Problemi bi mogli da nastanu ako recesija bude dublja nego što se očekivalo, što bi primoralo vlade da izdvoje veća sredstva za pomoć, a viši nivoi dugova mogli bi da „ponovo rasplamsaju pritiske na ranjivije države“, navodi ECB.
Izveštaj pokazuje da se javni dug među državama članicama evrozone povećao na 103 odsto BDP-a sa prošlogodišnjeg nivoa od 86 procenata, usled mera podrške privredi i građanima i pada poreskih prihoda.
Istovremeno se upozorava da bi privredni pad ovog bloka mogao da iznosi čak 12 posto.
Problem održivosti duga, ECB je već pokušala da reši povećanjem programa kupovine aktiva u iznosu od 750 milijardi evra, nakon što su prinosi na obveznice naglo porasli u zemljama s većim teretom duga, posebno u Italiji.
Centralna banka evrozone je priznala da će ultra-niske kamatne stope, koje je u ranijim izveštajima označila kao potencijalni izvor finansijske nestabilnosti – sada verovatno trajati duže. Zajedno sa padom cena aktiva, to predstavlja rizik po profitabilnost banaka, a “znatno bi mogla da bude oslabljena i solventnost osiguravača“.
U izveštaju se predočava da su kompanije izložene većem riziku od smanjenja kreditnog rejtinga, što bi moglo da im poveća troškove zaduživanja.
Pored toga, ECB smatra da rizik predstavlja i sektor stambenih i poslovnih nekretnina, jer su „visoke procene imovine pre udara pandemije verovatno pogoršale korekciju tržišta“.
ECB je zaključila izveštaj pozivom svim akterima za jačanje tržišta kapitala kako bi se pomogao ekonomski oporavak i da bi se monetarni blok lakše uhvatio u koštac sa dodatnim rizicima, poput Bregzita, prenosi “Blumberg”.
