Kancelarija za droge i kriminal Sjedinjenih Država procenjuje da globalno pranje novca iznosi 4,5 trilliona dolara i odgovara 2 do 5 odsto globalnog BDP-a, saopštio je Politico u posebnom izveštaju.
Čelnici finansijske kontrole širom sveta priznaju da trenutni okvir za prijavljivanje sumnjivih aktivnosti nije dovoljno efikasan: u 9 u 10 izveštaja podnesenih vlastima nemaju neposrednu vrednost za istražitelje.
Neke zemlje EU su među najboljima u svetu u sprovođenju tehničkih preporuka za borbu protiv pranja novca, ali to ne mora nužno dovesti do impresivnih rezultata: u tom bloku.
Kreditne institucije i banke su primarni izvor izveštaja o sumnjivim aktivnostima za sve jedinice finansijskog obaveštavanja u EU, a slede novčane doznake, piše Indikator.ba.
Prema Europolu, evidentne su nacionalne razlike jer su vlasti u nekim državama imenovane kao glavni izvestitelji, a u drugim su na dnu liste.
“Dok se potrošači neprekidno kreću ka elektronskom plaćanju i kartičnim plaćanjem, gotovina i dalje ostaje “zločincima” instrument izvora koji biraju za pranja novca”, navodi Europol.
Metode pranja novca i dalje ostaju “uopšteno tradicionalne” uprkos porastu sajber kriminala, navodi agencija.
Tokove krijumčarenja gotovine u EU i iz nje teže je mapirati, dijelom i zbog toga što se većina njih otkriva u vazdušnim lukama i zavisi od promene ruta letova.
Europol ističe da je Švajcarska u vrhu zemalja u smislu ulaznih i izlaznih kretanja. Rusija je takođe izvor i zemlja odredišta, a Turska igra ključnu ulogu u tranzitu gotovine na Bliski Istok. Kina je top odredište, a Nigerija je istaknuta zemlja porekla.