Prema statistici Ministarstva finansija Sjedinjenih Država, u martu je bežanje stranih investitora, kako privatnih tako i državnih, bilo bez presedana.
Za mesec dana, strani vlasnici državnih obveznica prodali su ih za 256 milijardi dolara, smanjujući ukupni portfelj na 6,81 triliona dolara.
Od 33 zemlje, najvećih kreditora američke ekonomije, ulaganja su povećali samo Japan (za 3,4 milijarde), Švajcarska (1,3), Tajvan (4,1), Filipini (1,3) i Australija (1,8). Centralne banke zemalja u razvoju su aktivno prodavale američke državne obveznice, trebali su im dolari da podrže pad nacionalnih valuta usled krize sa korona virusom.
Od početka marta Banka Rusije je takođe prodala 6,6 milijardi dolara na Moskovskoj berzi, da bi nadoknadila manjak prihoda od budžeta za naftu i gas i smanjenje cene nafte Urals.
Prema statističkim podacima, Centralna banka se prvo oslobodila kratkoročnih američkih obveznica: ulaganja u njih su pala za više od 17 puta.
Najveći prodavac je bila Saudijska Arabija — kraljevina se oslobodila državnih obveznica za 25,3 milijardi dolara. U Brazilu i Indiji cifre su nešto manje — 21,5 i 21 milijarda.
To ne predstavlja ništa dobro za Vašington, jer se trilion i po budžetnog deficita SAD uglavnom pokriva zahvaljujući prodaji državnih obveznica.
Analitičari kažu da je prodaja američkog duga bila rekordna i neočekivana. U prethodnim krizama, na primer 2008. godine, potražnja za državnim obveznicama je, naprotiv, rasla.
„Da li je Banka Rusije spremna na još uvek malo verovatan, ali moguć scenario zamrzavanja ulaganja mnogih država u američke obveznice i, shodno tome, na ozbiljan udarac na status dolara kao rezervne valute? Definitivno da. U takvom slučaju zlato će biti jedino sigurno utočište“, ističe Aleksandar Razuvajev, šef informativno-analitičkog centra „Alpari“.
Rusija je u martu tri puta smanjila ulaganja u američke državne obveznice — sa 12,58 milijardi na 3,8 milijardi. To je manje od jednog procenta međunarodnih rezervi. I ostale centralne banke u svetu se oslobađaju od državnih obveznica SAD. Zašto investitori beže sa tržišta američkih obveznica.
Od preostalih američkih državnih obveznica u Rusiji, prema podacima Ministarstva finansija SAD, 3,381 milijardi dolara je u dugoročnim hartijama od vrednosti, a 473 miliona u kratkoročnim.
U periodu od 2010. do 2013. godine ruska ulaganja u američki dug su premašila 170 milijardi dolara. Moskva je bila jedan od najvećih vlasnika državnih obveznica. Ali nakon što je Vašington u aprilu 2014. godine uveo sankcije, počela je da se oslobađa hartija od vrednosti.
Centralna banka je 2018. godine organizovala masovnu rasprodaju, dvostruko smanjujući portfelj državnih obveznica SAD. Udeo američkih hartija od vrednosti u međunarodnim rezervama je sveden na minimum. Centralna banka je oslobođena sredstva prebacila u zlato, kao i evro i juan.
Prema proračunima Svetskog saveta za zlato, količina plemenitih metala na bilansu centralnih banaka sveta tokom prošle godine povećana je za 651 tonu. To je maksimum od 1971. godine kada su Sjedinjene Države odustale od zlatnog standarda. Najveći kupac plemenitih metala u 2019. godini je bila Rusija — 20 posto svih kupovina u državnim rezervama. Centralna banka je povećala rezerve monetarnog zlata za 159 tona — na 2270,56 tona (73 miliona unci).
Da bi se izborili sa odlivom stranih investitora i pokrile budžetski deficit, Federalne rezerve su već uključile štamparsku mašinu u punom kapacitetu: regulator je najavio kupovinu hartija od vrednosti u neograničenom obimu, povećavši svoj bilans za 2,9 triliona dolara u samo dva meseca.
Još uvek nije jasno kako će masovno ulivanje novca u ekonomiju uticati na američku valutu. Za anti-krizine mere, Federalne rezerve štampaju nezaštićene dolare i daju ih bez dobijanja vrednih aktiva, i time samo povećavaju svoje obaveze. Bilans stanja Feda je porastao za 6,42 triliona dolara — to je gotovo 30 posto američkog BDP pre krize.
Prema proračunima najvećih banaka, američki budžetski deficit će u 2020. godini dostići četiri triliona, što je maksimum od Drugog svetskog rata. A bilans Federalnih rezervi do kraja korona virusne krize, prema analitičarima, će se smanjiti na deset triliona. Pošto su sva ta sredstva, u suštini, rezultat rada štamparske mašine, investitori će okrenuti leđa nezaštićenoj valutu.
Izvor: Sputnik
