Pandemija korona virusa koja je sa sobom donela nove mere u ponašanju i poslovanju, loše je uticala ne samo po zdravlje ljudi i kvalitet života, već i na posao. Čak i brojne tehnološke kompanije beleže gubitke i pad u poslovanju, ali je bilo i onih koje su nastavile da rastu – i tokom izolacije.
U prvi mah se činilo da se cela svetska populacija “prebacila” na rad od kuće, što je bila odlična vest za one koji prave softvere. Bez obzira na loš PR u određenim trenucima, akcije aplikacije Zoom za video konferencije su se duplirale od decembra 2019. godine.
Osim toga, Zoom je do pandemije dnevno posećivalo 10 miliona ljudi dnevno, a od kada je nastupio karantin – čak 200 miliona u danu. Do skoro maltene nepoznata aplikacija, u međuvremenu nije počela da se koristi samo u poslovne svrhe, već i za zabavne sadržaje.
Slično je bilo i sa aplikacijom Microsoft Teams koja je zabeležila 44 miliona korisnika u nedelji (rast za oko 40 odsto). Tu si i Slack, softver Teamviewer…
Gejming industrija je takođe dominirala tokom pandemije, a nije teško ni razumeti zašto je tako bilo. Ovaj segment zabave je, inače, sve popularniji i profitabilniji, a karantin mu je “dobrodošao” jer su ljudi sedeli kod kuće i tražili način da ispune vreme.
Oni koji su radili od kuće, možda bi nakon posla izašli malo napolje, u šetnju, ali nisu mogli zbog uvedenih mera, tako da su bili “osuđeni” na kućnu zabavu. Video igrica Animal Crossing je posebno zaživela i postala je glavni projekat kompanije Nintendo.
I ovde je primetan rast novih korisnika, pa tako Call of Duty (tema je Drugi svetski rat, Hladni rat…) broji milione “korona ljubitelja”.
Među pobednicima karantina su i striming servisi. Kompanija Netflix je privukla 16 miliona novih pretplatnika, i spremila nov, svež sadržaj za mesece koji dolaze. Disney+ je pogodio pravi tajming, budući da je u VB i ostalim regionima sveta lansiran krajem marta. Sada ima oko 55 miliona korisnika i važi za najvećeg Netflixovog rivala.
Kako su zbog pandemije zatvorena sva mesta koja okupljaju mnogo ljudi, poput bioskopa, tako su i filmovi prešli na digitalno emitovanje. Universal kaže da je ovaj način emitovanja toliko dobro prošao, da žele da nastave s tim i posle pandemije. Spotify sada beleži 130 miliona pretplatnika, dakle, takođe je doživeo rast za vreme karantina.
Amazon spada u onu “mešanu grupu”, jer je uvećao profit, ali i imao izdatke za obezbeđivanje opreme i upošljavanje većeg broja radnika, jer je rasla i potražnja. Osim toga, Francuska je na primer zabranila da Amazon tokom pandemije prodaje “neesencijalne” proizvode. Džefu Bezosu se svakako neto vrednost uvećala za 24 milijarde dolara tokom korona krize.
Međutim, dok su neke industrije rasle, neke su “patile”. Na primer, u Britaniji je tokom karantina zabeležen najniži nivo prodaje automobila, još od 1946. godine. Uber je, recimo, takođe pretrpeo posledice i ukinuo na hiljade radnih mesta. Pritisak je bio, a i dalje je, i na E-scooters kompaniji.
