Banke traže veće učešće kod stambenih kredita
Pojedine banke su pokrenule pitanje visine učešća kod stambenih kredita strahujući da bi mogao da se ponovi scenario iz krizne 2008. kada je pala vrednost nekretnina i platežna moć građana, saznaje Nova.rs.
Bankama niko ne ograničava koliko učešće za stambene kredite će da odrede svojim klijentima, ali bi svako podizanje praga, koji konkurencija ne bi pratila, građane oteralo upravo u naručje drugih banaka, gde je povoljniji zajam.
Zato je rešenje da se, u ostvarenju namere o većem učešću, banke zajednički obrate Narodnoj banci Srbije, preko Udruženja banaka Srbije.
“Ne postoji odluka o povećanju učešća ni na nivou bankarskog sektora, ni u pojedinačnim bankama. Uslovi za dobijanje stambenih kredita isti su kao i pre uvođenja vanrednog stanja”, kažu iz UBS za Nova.rs.
“Koristimo priliku da podsetimo da su uslovi pod kojima se odobravaju stambeni krediti stvar poslovne politike svake banke pojedinačno. Takođe, treba imati u vidu da svaka banka za svakog potencijalnog klijenta procenjuje kreditnu sposobnost i prateće rizike, pa postoji mogućnost da u pojedinim slučajevima uslovi nisu isti za svakog klijenta”, navode iz UBS-a.
Narodna banka Srbije, koja kontroliše rad banaka i propisuje “pravila igre”, zapravo ne određuje koliko iznosi minimalno učešće.
Jasno je propisano da maksimalni iznos stambenog kredita može da bude 80 odsto od vrednosti nekretnine koja je stavljena pod hipoteku.
“Banke nisu zatražile podizanje minimalnog učešća za stambene kredite. U skladu sa relevantnim propisom Narodne banke Srbije, banka može fizičkom licu odobriti kredit u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom, koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnosti, pod uslovom da iznos tog kredita nije veći od 80 odsto vrednosti te nepokretnosti”, potvrđeno je za Nova.rs u NBS.
Na ovaj način ograničava se iznos novčane obaveze koju dužnik može da preuzme, a koja je obezbeđena hipotekom na nepokretnosti.
“Navedeni limit koristi se u cilju povećanja otpornosti na cenovne šokove na tržištu nekretnina tako što podstiče banke da vode opreznu kreditnu politiku i obezbede adekvatno sredstvo obezbeđenja. Opšta gornja granica od 80 odsto je utvrđena na adekvatnom nivou, posebno imajući u vidu preventivnu ulogu ovog limita”, objašnjavaju u NBS.
Ove odredbe ne odnose se na dinarske kredite čija otplata nije vezana za evro ili neku drugu stranu valutu.
Ovim instrumentom se, tako, podstiče i zaduživanje u domaćoj valuti oslobođeno valutnog rizika i smanjuje se visoko učešće deviznih i devizno indeksiranih kredita, i sprečava kumuliranje rizičnijih plasmana u bilansima banaka, ukazuju u centralnoj banci.
“Visinu učešća potrebnog za odobravanje stambenog kredita banka uređuje svojim unutrašnjim aktima, obavezno uzimajući u obzir navedeni propisani limit”, upozoravaju u NBS.
