Nova lista sistemski značajnih banaka

Rečeno fudbalskim rečnikom, koji je mnogo jasniji navijačima od bankarskog, u premijer ligi banaka Srbije ozbiljni su i skupi igrači. Pojačanje iz Slovenije muku muči s povredama, sedi na klupi i čeka da uđe u igru dok je već prodati domaći igrač još na terenu. Vreme za promenu dresova još se čeka. Ako se vratimo na teren bankarskog ugla posmatranja, ozbiljna priča s Komercijalnom bankom tek treba da počne.

Bar tako se zaključuje iz onoga šta je zimus izjavljivao Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je malo pre toga kupila najveći deo vlasničkog udela u Komercijalnoj banci,

„Bićemo jedan od tri najznačajnija igrača na tržištu s više od 10 odsto udela na tržištu”, naveo je Brodnjak, nabrajajući sledeće korake u tom poslu. Prvi je da NLB dobije sve saglasnosti regulatora po pitanju preuzimanja Komercijalne banke i da će to trajati šest do devet meseci. Znači, za ispunjenje obećanja još ima podosta. „Do tada nećemo ući u firmu”, rekao je on, preneli su mediji.

Brodnjak je tada ocenio da Komercijalna banka nije trenutno u idealnom stanju, ali da ima izuzetan potencijal. NLB će zadržati brend Komercijalne banke, što se mnogima učinilo kao logično rešenje. NLB se tada, u februaru, dogovorio o preuzimanju Komercijalne banke po ceni od 3.250 dinara po akciji, odnosno ukupno 387 miliona evra za državni paket od 83,2 odsto akcija. Komercijalna banka od tada više nije domaća banka jer je prodata NLB banci.

Inače, Narodna banka Srbije, najmanje jednom godišnje, utvrđuje listu banaka u Srbiji koje su sistemski značajne i stope zaštitnog sloja kapitala za te banke. Odlukom donetom na sednici 7. maja, Izvršni odbor NBS usvojio je revidiranu listu sistemski značajnih banaka u Srbiji. Na toj listi su se našle Banka Poštanska štedionica, Inteza, Komercijalna, OTP, Vojvođanska, Rajfajzen, AIK i Erste banka.

Sistemski značajna banka je ona čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema Srbije. Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke je instrument kojim se od banaka koje se identifikuju kao sistemski značajne za određenu državu zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital. Kako to da je na listi Komercijalna banka a ne NLB? Pitanje nije ni retoričko ni laičko, ali odgovor je malo komplikovan.

Komercijalna banka objavila je rezultate poslovanja za prvi kvartal koji su očekivano pokazali slabije rezultate. Neto prihod od kamata oslabio je 2,9 odsto na 3,04 milijarde dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija pao na 1,20 milijardi dinara. Komercijalna banka je u periodu januar–mart ostvarila profit, pre oporezivanja, od 2,27 milijardi dinara, što je rast od 36 odsto u poređenju s istim periodom protekle godine. Aktiva ove banke na kraju marta iznosila je 442,1 milijardu dinara, što predstavlja rast od 2,3 odsto od početka godine. Ova banka je, treba da se zna, s Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije potpisala ugovor o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije.

Objavljeno je i da iz prošlogodišnjeg dobitka od nepunih devet milijardi dinara vlasnicima običnih akcija pripada dividenda od 4,46 milijardi dinara.

Ogroman deo dobiti u visini od 895,6 miliona dinara biće izdvojen, gle čuda, kao nagrada za zaposlene. Komercijalna banka inače zauzima 11 odsto srpskog tržišta.

Akcije Komercijalne banke pale su od momenta privatizacije za oko 23 odsto i trenutno se nalaze na nivou od 2.500 dinara.

A njen vlasnik Nova Ljubljanska banka ostvarila je u prvom tromesečju ove godine neto dobit od 18,3 miliona evra, što je za 68 odsto manje nego u istom periodu 2019. godine. Pad profitabilnosti u NLB-u tumače krizom zbog epidemije virusa korona. Neto prihodi od kamata NLB grupe iznosili su u prvom kvartalu 77,4 miliona evra, što je smanjenje od tri odsto u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, neto prihodi od naknada i provizija su povećani za šest procenata, na 42,4 miliona evra.

U NLB-u tvrde da na nivou grupe i na nivou članica održavaju likvidnu poziciju. Stopa ukupnog kapitala iznosi 18,5 odsto, što je, tvrde, čvrst temelj za pokrivanje svih regulatornih zahteva u pogledu kapitala i u zaoštrenim okolnostima epidemije virusa korona.

Kada su Brodnjaka novinari zimus pitali kako će finansirati preuzimanje Komercijalne banke, on je rekao da tu nema nikakvih problema.

U NLB banci u Sloveniji su za osam godina smanjili broj zaposlenih sa 4.200 na 2.600 a biće ih 2.100 za pet godina, objašnjavajući da će u celom regionu u bankarskom sektoru, generalno, biti manje zaposlenih.

Onu nagradu iz dobiti za zaposlene Komercijalne banke, ukupno skoro 900 miliona dinara, pesimisti tumače kao drugo ime za otpremninu.

Izvor: Ozren Milanović/ Politika