Narodna banka Srbije proširila je listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Centralne banke, uključivanjem hartija od vrednosti (HoV) koje izdaju preduzeća sa odgovarajućim bonitetom.
Cilj te odluke je, kažu za Tanjug u NBS, da se pruži podrška razvoju tržišta korporativnih obveznica u Srbiji.
Proširuje se lista hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Narodne banke uključivanjem hartija od vrednosti koje izdaje domaće privredno društvo sa odgovarajućim bonitetom, odlučio je Izvršni odbor Centralne banke.
Korporativne obveznice moći će da kupuje NBS na sekundarnom tržištu (od banaka u Srbiji), a takođe će moći da se koriste i kao sredstva finansijskog obezbeđenja (kolateral) radi dobijanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka i kratkoročnih kredita za likvidnost na osnovu zaloge hartija od vrednosti i pribavljanja dinarske likvidnosti banaka putem repo operacija.
NBS će prihvatati korporativne obveznice čiji je izdavalac privredno društvo ili drugo pravno lice koje ima sedište u Srbiji, osim privrednog društva i pravnog lica nad kojim NBS vrši kontrolu, odnosno nadzor u skladu sa odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije (banke i druge finansijske institucije).
Na ovaj način, omogućeno je da se u obavljanje monetarnih operacija NBS uključe i korporativne obveznice emitovane od strane kako privatnih, tako i javnih preduzeća, koje su prethodno kupile (odnosno u koje su izvršile ulaganje) banke koje posluju u Srbiji i sa kojima NBS obavlja monetarne operacije.
Prilikom izmena pomenute regulative, utvrđena su i određena ograničenja da bi korporativna obveznica bila prihvatljiva u monetarnim operacijama NBS.
Ograničenja se odnose na najmanju prihvatljivu ocenu boniteta koju može da ima izdavalac korporativne obveznice, pa je propisana ocena boniteta – “(B) Veoma dobar bonitet”, koju utvrđuje Agencija za privredne registre.
Kao krajnji rok za emisiju korporativnih obveznica NBS će prihvatati samo korporativne obveznice izdate do 31. decembra 2020. godine, dok se prihvataju samo one obveznice čija je najduža originalna ročnost pet godina.
U Centralnoj banci naglašavaju da ova ograničenja ne znače da privredna društva sa nižom ocenom boniteta od “(B) Veoma dobar bonitet” neće moći da emituju korporativne obveznice, da njihova originalna rocnost ne može da bude duža od pet godina, niti da korporativne obveznice ne mogu biti emitovane nakon 31. decembra 2020. godine, već se ona isključivo odnose, ističu, na prihvatljivost tih obveznica u monetarnim operacijama NBS.
“Proširenje liste hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Narodne banke Srbije treba da pruži podsticaj poslovnim bankama za ulaganje u korporativne obveznice kvalitetnih privrednih društava. Time se daju veće mogućnosti bankama za učešće u monetarnim operacijama i doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike NBS”, kažu za Tanjug u Centralnoj banci.
NBS očekuje da i druge relevantne institucije u zemlji, kao i tržišni učesnici, pre svega banke, podrže razvoj ovog dela domaćeg finansijskog tržišta.
“Uključivanjem korporativnih obveznica u svoje monetarne operacije, NBS je ostala dosledna u sprovođenju strategije dinarizacije, odnosno opredeljenju da se u monetarnim operacijama mogu koristiti samo dinarske hartije od vrednosti, bez devizne klauzule, što će važiti i za korporativne obveznice”.
Posebno ističu da se ovim izmenama ne dovodi u pitanje primena načela zabrane monetarnog finansiranja, (propisano clanom 62. Zakona o Narodnoj banci Srbije) i prema kome Centralna banka ne može neposredno kupovati hartije od vrednosti koje izdaju subjekti koji su u državnom vlasništvu, odnosno u kojima država ima kontrolno učešće.
