Građani bez posla odbijaju ponude NSZ-a zbog nižih zarada, uslova rada, neplaćenog prekovremenog rada, neredovnih isplata…
Nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) najčešće nisu zainteresovani za poslove u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala, a ne zanima ih previše ni rad u oblasti geologije, poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, šumarstva..
Razlozi zbog kojih odbijaju ponuđene poslove najviše se kriju u opisu samih poslova, ali i u ponuđenim uslovima rada koje definišu poslodavci, piše Politika.
Ipak, ponude odbijaju i zbog zarada nižih od regionalnog proseka za te poslove, uslova rada koji su ispod standarda, neplaćenih doprinosa ili prekovremenog rada, neredovnih isplata, udaljenosti radnog mesta…
Smeta im i kada postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih vrsta oboljenja: rada na visini, pod vodom, zemljom, kao i kada je radno mesto sa povećanim rizikom i izlaganjem otrovnim sredstvima ili štetnom zračenju…
Znatno je više zanimanja koja su tražena, pa tako u NSZ-u ističu da su među najpopularijim, prema prijavljenim potrebama poslodavaca u prethodnom mesecu, bili poslovi koje obavljaju nekvalifikovani radnici (komunalni higijeničar, čistač prostorija, manipulant u prehrambenoj proizvodnji, građevinski manipulant), medicinske sestre, diplomirani ekonomisti, bolničari i negovatelji, diplomirani građevinski i mašinski inženjeri, knjigovođe, brusači-sekači metala, prodavci, auto-mehaničari…
U aprilu su, tako, poslodavci najviše slobodnih poslova ponudili nekvalifikovanim radnicima (149), a prijavili su potrebe i za zapošljavanjem medicinskih sestara (51) i diplomiranih ekonomista (39).
Najmanje slobodnih poslova (po jedan) na birou rada u toku prošlog meseca bilo je za vozače lakih motornih vozila, montere-instalatere, inženjere drumskog saobraćaja.
U Ministarstvu za rad i zapošljavanje otkrivaju da se i u toku vanrednog stanja posredovanje u zapošljavanju obavljalo kontinuirano, za aktuelna slobodna radna mesta, kao i za poslodavce koji su u ovom periodu prijavili potrebe za popunjavanjem 2.123 slobodna radna mesta.
U tom periodu, 14.349 građana sa biroa radno je angažovano kroz različite oblike rada – zasnivanje radnog odnosa, pokretanje samostalne delatnosti, privremeno-povremeni poslovi….
Najveći broj onih koji su ostali bez posla, ističu u ministarstvu, uspeo je da podnese zahtev samostalno ili uz pomoć poslodavaca, knjigovodstvenih agencija ili trećih lica.
Inače, od 15. marta do 6. maja, kada je vanredno stanje ukinuto, na evidenciju NSZ-a elektronskim putem prijavilo se 12.856 nezaposlenih, zahteve za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti podnelo je ukupno 7.483 građanina i izdato je 4.877 uverenja iz evidencije o nezaposlenima.
