Srbija se, ipak, mogla mnogo povoljnije zadužiti kod MMF-a

MMF je zemljama koje su tražile RFI kredit dozvolio da ga koriste i za finansiranje budžeta, odnosno za ciljanu pomoć privredi ugroženih zemalja. Srbija nije htela da uzme ovaj kredit, koji svakako ne bi bio dovoljan da pokrije sve potrebe, ali daleko od toga da je beznačajan, a svakako je bio mnogo povoljniji od onoga koje je država uzela, piše Nova.rs

Na tekst Nova.rs o tome da se država zadužila znatno skuplje nego što je mogla kod MMF-a, reagovala je Narodna banka Srbije, saopštenjem guvernerke Jorgovanke Tabaković u kome piše da su te tvrdnje netačne i zasnovane na nepotpunim i nestručno protumačenim podacima.

“Sredstva Međunarodnog monetarnog fonda ponuđena kroz RFI (Rapid Financing Instrument) podrazumevaju da država koja ih koristi ima problema u finansiranju platnog bilansa. Srbija ne spada među takve države”, piše u demantiju iz NBS.

I zbilja, ovo je tačno – ovaj instrument (RFI) formalno jeste namenjen za finansiranje platnog bilansa. Takođe, tačno je i da Srbija za sada nema problema u finansiranju platnog bilansa, piše Nova.rs.

No, ono što iz NBS ne navode jeste da postoji više zemalja koje su u okviru ovakvog zajma od MMF dobile “zeleno svetlo” da sredstva koriste – za budžet, odnosno finansiranje pomoći domaćoj privredi.

Tako, istog dana kada se Srbija zadužila za dve milijarde evra na međunarodnom tržištu po stopi prinosa od 3,38 odsto, Egipat je od MMF-a uzeo 2,77 milijardi dolara kroz RFI zajam za, kako se između ostalog navodi, “pomoć u ublažavanju hitnih finansijskih potreba, uključujući zdravstvo, socijalnu zaštitu i podršku najviše pogođenim sektorima i ugroženim grupama”.

Kako je tada saopštio je Džofri Okamoto, prvi zamenik direktorke MMF-a, “hitna podrška u okviru RFI će pomoći da se ograniči pad međunarodnih rezervi i obezbedi finansiranje budžeta za ciljanu i privremenu potrošnju, usmerenu na obuzdavanje i ublažavanje ekonomskog uticaja pandemije”.

Dakle, eksplicitno, “iz usta” MMF-a, Egipat će ovaj kredit koristiti (i) za budžet, odnosno pomoć privredi – upravo ono za šta Srbiji nedostaje novac i zbog čega mora da se zadužuje.

Uz to – a ovo je, možda, bitna rečenica u našoj situaciji – u istom saopštenju MMF-a se navodi da su vlasti Egipta posvećene “punoj transparentnosti i odgovornosti za potrošnju vezanu za krizu, uključujući objavljivanje informacija o planovima nabavki i datim ugovorima, kao i naknadnim revizijama ove potrošnje”.

Slično, 28. aprila se Nigerija zadužila kod MMF-a za 3,4 milijarde dolara, uz identično objašnjenje o podršci budžetu, koje je ovog puta dao zamenik direktora Mitsušira Furusave.

Dakle, iako RFI načelno jeste namenjen finansiranju platnog bilansa, očito je kroz pregovore sa MMF-om bilo moguće dogovoriti da se ova sredstva preusmere i u budžet, odnosno za pomoć privredi zbog epidemije.

Podsetimo se, NBS je u svom demantiju saopštila da se “sredstva prikupljena evroobveznicom mogu koristiti za vraćanje duga iz prethodnog perioda i finansiranje pomoći domaćoj privredi, dok je prevashodna namena sredstava od MMF za finansiranje platnobilansnih neravnoteža, odnosno prevazilaženje problema sa likvidnošću, koje Srbija nema”.

Makedonska guvernerka Anita Angelovska-Bežoska je 11. aprila, nakon što je i Makedonija uzela pomoć MMF-a (isto putem RFI), izjavila da je finansijska podrška MMF-a izuzetno važna, ”kako za sprovođenje fiskalnih mera, tako i za obezbeđivanje daljeg rasta deviznog potencijala naše privrede, odnosno za povećanje deviznih rezervi”:

“Na ovaj način stvara se više prostora za sprovođenje relaksirane monetarne politike i za omogućavanje finansijskih uslova za kreditiranje pogođenih kompanija i građana”, rekla je tada makedonska guvernerka.

Dalje, NBS tvrdi da “povlačenje ovih sredstava nije tako povoljno, osim za relativno manje iznose i u kraćem roku nego što je Srbija uspela da pribavi emisijom evroobveznica”.

Ponovo, tvrdnja o kraćem roku jeste tačna, jer je MMF do sada davao ove kredite sa rokom od pet godina, a Srbija se zadužila na sedam.

Tačno je i da je reč o “relativno manjim iznosima”, pošto zemlje putem ovog (RFI) kredita mogu da povuku maksimalno 100 odsto svoje kvote u MMF-u. To za Srbiju znači maksimalno 825 miliona evra.

I zbilja, ovo jeste manji iznos od onog koji je Srbija uzela na međunarodnom tržištu, ali daleko od toga da je reč o iznosu koji ne bi imao značaja za državu – tih 825 miliona, koje je bilo moguće uzeti putem RFI, jeste 41 odsto od one dve milijarde.

Stoga, nikako ne stoji da ova sredstva, uzeta u ovom obimu, “nisu tako povoljna”. I Nigerija, i Bosna i Hercegovina i Makedonija, na primer, zadužile su se po stopi od 1,05 odsto, što je daleko manje od 3,38 odsto po kojima se zadužila Srbija.

NBS navodi i da bi uzimanje ovih sredstava “svakako poslalo negativan signal i moglo da dovede do povećanja premije rizika zemlje u budućnosti, odnosno troškova zaduživanja jer bi potencijalni investitori mogli pogrešno da razumeju da Srbija ima određenih makroekonomskih problema u dužem periodu”.

Međutim, upravo suprotno, počev od primera Bosne i Hercegovine, pa do drugih zemalja koje su zatražile kredit od MMF-a, navodi se da će ovaj RFI kredit, između ostalog “pomoći u katalizaciji dalje podrške donora”.

Makedonska guvernerka je, na primer, izjavila da je odobravanje ovog aranžmana “potvrda stabilnosti politika koje sprovodi centralna banka, a koje su rezultirale cenama i finansijskom stabilnošću, što zauzvrat ima važnu signalnu ulogu za buduću finansijsku podršku”.

Dakle, da sumiramo: MMF je zemljama koje su tražile RFI kredit dozvolio da ga koriste i za finansiranje budžeta, odnosno za ciljanu pomoć privredi ugroženih zemalja. Srbija nije htela da uzme ovaj kredit, koji svakako ne bi bio dovoljan da pokrije sve potrebe, ali daleko od toga da je beznačajan, a svakako je bio mnogo povoljniji od onoga koje je država uzela.