EBRD prognozira pad BDP-a Srbije od 3,5 odsto

I Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pridružila se ostalim međunarodnim finansijskim institucijama sa prognozom pada srpske privrede od 3,5 odsto u 2020. godini i zatim oporavkom od šest odsto naredne godine.

Da podsetimo da je MMF prognozirao pad od tri odsto, Svetska banka minus 2,5 odsto, a Evropska komisija pad od 4,1 odsto za ovu godinu.

Juče je i Narodna banka Srbije u majskom Izveštaju o inflaciji dala svoju prognozu, pad od 1,5 odsto u 2020. i rast od šest odsto u 2021. godini.

Ministasrtvo finansija je pravilo rebalans budžeta sa pretpostavkom pada od 1,8 odsto, dok je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević gostujući na javnom servisu ocenio da je moguće da završimo godinu sa nulom, dok je ekstremni optimizam iskazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić procenom da ćemo imati rast od oko jedan odsto.

Piter Tabak, glavni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan, juče je prilikom predstavljanja izveštaja Regionalni ekonomski izgledi ocenio da postoje značajne razlike u pretpostavkama između međunarodnih finansijskih institucija i vlasti u vezi ekonomskog oporavka ove i naredne godine.

„Oporavak zavisi od toga koliko će biti efikasni programi vlada i centralnih banaka, koliko će se brzo vratiti u posao vratiti i preduzeća koja rade u formalnom, ali i neformalnom sektoru, koliko brzo će se vratiti fabrike koje su povezane u globalne lance snabdevanja. Vlade i centralne banke mogu očekivati brži oporavak. U svakom slučaju videćemo do kraja godine šta će biti“, rekao je Tabak odgovarajući na pitanje novinara.

On je dodao da za sada istraživanja (kao na primer Privredne komore Srbije) pokazuju da su mala i srednja preduzeća jako pogođena krizom i da će im biti značajno smanjeni i prihodi i profit ove godine.

Tabak je upozorio da je ovo vreme jako teško za bilo kakve prognoze zbog neizvesnosti bez presedana do sada jer pandemija još nije završena, a i dalje se ne raspolaže podacima za april pa je teško oceniti i koliki je stvarni udarac krize na ekonomije.

Prema njegovim rečima, sve zemlje u regionu Zapadnog Balkana će ove godine proći kroz recesiju, koja će u proseku iznositi 3,5 odsto,  ali naredne godine očekuje se brz oporavak i povratak na nivo iz 2019. uz dodatni rast.

Krizom će najteže biti pogođene Albanija, zbog velikog udela turizma u BDP-u i značajnih ekonomskih veza sa Italijom, kao i Crna Gora, dok će Srbija, BiH i Severna Makedonija koje imaju jaču indsutriju biti pogođene krizom nešto slabije od njih.

„Kada se radi o dugoročnim performansama privreda regiona, one nisu tako jake kao ekonomije zemalja novih članica EU kada su ulazile u EU. Da bi se ubrzalo približavanje EU, uprkos ovoj krizi, zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovedu strukturne reforme, jačanje institucija, vladavinu prava, smanjenje neformalne ekonomije, bolje upravljanje državnih preduzećima i poboljšanje obrazovanja. Uz to je potrebna i jača regionalna integracija i trgovina što će uticati povoljno i na veći rast. Nažalost očekuje se da se nastavi emigracija iz regiona, a tu je i infrastrukturni jaz koji treba prevazići“, poručio je Tabak.

I Svetska banka je nedavno pravila sopstvene prognoze i prema rečima Enrikea Blanka Armasa, glavnog ekonomiste SB za Zapadni Balkan, prema osnovnom scenariju koji je sličan prognozi EBRD-a, ukoliko se mere zaštite od epidemije podignu do leta oporavak će početi od trećeg tromesečja, ali ako se to desi na jesen, oporavak će krenuti tek od četvrtog tromesečja.

„Vidimo da su javne finansije zemalja u regionu pogođene, posebno su smanjeni prihodi, dok s druge strane imamo rast troškova zbog mera zaštite privrede i sprečavanja otpuštanja. Ova kriza posebno pogađa siromašne kroz manje prihode zbog gubitka posla ili zbog smanjenja plata. Takođe smanjuju se i doznake. Oko 3,7 miliona ljudi iz regiona radi u inostranstvu i veliki broj njih će ostati bez posla. Specifično za ovaj region je i visoka siva ekonomija. Samozaposleni i ljudi koji rade u neformalnom sektoru imaju malu zaštitu tokom krize. Mnogo ljudi u regionu nalazi se na granici siromaštva i ovakav šok mnoge će gurnuti ispod te granice. Naše procene su da će se zbog krize ispod linije siromaštva naći dodatnih 400.000 ljudi u regionu. Ovo su procene bez efekata mera vlada“, ocenio je Armas dodajući da postoji značajan broj ljudi koji rade u neformalnom sektoru i koji neće biti zaštićeni merama protiv otpuštanja, ali nisu toliko ni siromašni da primaju socijalnu pomoć i da bi i za njih trebalo napraviti programe podrške.

On je ocenio i da će se migracije iz Zapadnog Balkana verovatno nastaviti kada u Zapadnoj Evropi krene oporavak i opet se pojavi tražnja za radnom snagom.

Sebastijan Sosa, predstavnik MMF-a u Srbiji, istakao je da će pored turizma posebno biti pogođene i doznake i strane direktne investicije, posebno u Srbiji i Albaniji koje su imale visoke prilive prethodnih godina.

„To je privremeno i očekujemo oporavak sledeće godine. Naše procene se zasnivaju na pretpostavci da nema novih žarišta epidemije. Ipak postoje veliki rizici. Pored epidemije, tu je i rizik da se privatne investicije i potrošnja ne oporave prema očekivanjima, a oporavak regiona zavisi i od oporavka EU“, ocenio je Sosa dodajući da Srbija ima najveći paket pomoći u regionu i da će ove godine imati budžetski deficit od sedam odsto BDP-a, ali da ima fiskalnog prostora za to i da će se javne finansije ubrzo oporaviti.

Ova kriza je iznedrila i šansu za zemlje regiona, a time i Srbiju, a to je prebacivanje proizvodnje nazad u Evropu ili tzv. reshoring. Tabak je istakao da je taj proces počeo i pre krize zbog trgovinskih ratova kada su multinacionalne kompanije iz Zapadne Evrope ustanovile da su im lanci snabdevanja previše razvučeni i da rade bez zaliha.

„Zapadni Balkan je dobar kandidat za te fabrike jer ima pakt o stabilnosti i pridruživanju koji omogućuje bescarinski izvoz u EU, niske troškove rada u odnosu na Centralnu i Istočnu Evropu i takođe veću raspoloživost kadra u odnosu na CEE. Ipak za to je potrebno da uklone prepreke prilivu stranih direktnih investicija od ranije, a to je slaba poslovna klima, niska produktivnost, loš sudski sistem, loši katastri i nedovoljno aktivno tržište rada“, napomenuo je Tabak