Srpski trgovci trljali su ruke u martu ove godine jer im je promet drastično skočio usled pandemije COVID-19 jer su građani kupovali znatno veće količine robe. Tako je, kako je Bankar.rs već pisao, u ukupnoj prodaji velikih maloprodajnih lanaca u Srbiji zabeležen rast prodaje od 61% u trećoj, i 43% u četvrtoj nedelji marta, u odnosu na iste nedeljne periode prošle godine.
S druge strane, trgovine u Evropskoj uniji doživele su drugačiji scenario. Naime, da bi sprečile širenje virusa COVID-19 članice EU su uvele mnoštvo restriktivnih mera. Među njima je bilo i zatvaranje maloprodajnih objekata koji nisu od suštinske važnosti što je uticalo na obim trgovine.
Tako je u martu 2020 obim prometa u maloprodaji smanjen je za 10% u odnosu na februar 2020. Poređenja radi, promet je u proseku u martu povećavan za 0,3% od 2010. do 2019.
U zavisnosti od vremena kada su mere uvedene i njihove ozbiljnosti, efekti na promet u maloprodaji se mogu razlikovati.
U martu 2020 promet prehrambenih proizvoda (uključujući i pića i duvan) značajno je povećan u odnosu na prosečne godišnje stope u prethodnom periodu. Najveći rast bio je u Luksemburgu (+20%), Irskoj (+14%) i u Belgiji (+13%).
Suprotno hrani, kupovine neprehrambenih proizvoda (isključujući gorivo za automobile) opale su u svim članicama EU sa najvećim padom u Luksemburgu (-35%), Francuskoj i Španiji (obe po 33%). Pad prometa je posebno jak bio kod odeće, gde su prodaje pale za više od 50% kod velikog dela članica EU.
Oko sredine marta 2020, mnoge države su zatvorile neesencijalne prodavnice, dok su prodavnice hrane, supermarketi i apoteke mogle da ostanu otvorene. To je imalo jasne efekte na promet u maloprodaji u različitim kanalima distribucije.
Prodaje u supermarketima su povećane, čak i u zemljama koje su imale najveći pad prodaja kao što su Bugarska (-18% ukupno ali +2% u supermarketima), Španija (-14% ukupno i +11% supermarketi) i Portugalija (-12% i +3%).
Nasuprot supermarketima, u robnim kućama, koje su većinom zatvorene sredinom marta, promet je drastično smanjen u EU. Najveći pad je bio u Belgiji (-60%), Španiji (-39%), Litvaniji (-36%) i u Nemačkoj (-30%).
Razvoj prodaje preko interneta je različit po članicama ali je kroz ovaj kanal povećana prodaja u mnogim članicama.
Ekonomista Mlađen Kovačević za Bankar.rs objašnjava da je za rast prometa u trgovinama u Srbiji sigurno glavni razlog bio taj što su se ljudi uplašili šta ih čeka, pa su kupovali znatno više namirnica.
“Sada se pak očekuje pad u narednom periodu, što zbog toga što su ljudi stvorili zalihe određenih proizvoda, a što zbog toga što su većini smannjeni prihodi.Pitanje je s druge strane kako objasniti da je u EU ostvaren pad, pogotovo imajući u vidu da oni imaju i veći standard. Istovremeno, i tamo smo mogli da vidimo prazne rafove usled početka krize izazvane koronavirusom. No,po svemu sudeći kod njih izgleda postoji veće poverenje da neće do većih poremećaja na tržištu, pa su zato pravili manje zalihe nego što je to bio slučaj kod naših ljudi”, naveo je Kovačević.
(Bankar.rs)
