Aktuelna situacija izazvana koronavirusom i te kako je pogodila tržište radne snage u susednoj Crnoj Gori imajući u vidu da inače upravo u ovom periodu postoji potreba za sezonskim radnicima što sada pak nije slučaj.
I srpski ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, kaže za Bankar.rs da strahuje zbog aktuelnih podataka.
“Imajući u vidu da je upravo u ovom periodu broj zapoelsnih u Crnoj Gori trebalo da počne da beleži rast, a da je to sada neizvesno zbog aktuelne situacije izazvane koronavirusom, pitanje je šta će se u narednim mesecima dešavati na tržištu radne snage. Naime, pred početak turističke sezone raste broj zaposlenih radnika zbog sezonskih poslova, a očito je da će zbog ove situacije biti manja potreba za njima, te se ne očekuje značajnije poboljšanje na tom polju”, ocenjuje Zdravković za naš portal.
Opravdanost za bojazan pokazuju i zvanični podaci. Naime, ukupan broj zaposlenih u martu u Crnoj Gori bio je 187.251 lica i on je smanjen za 2.682 lica, u odnosu na februar 2020, dok je u odnosu na mart 2019. smanjen za 10.343 lica, što je smanjenje za 5,2%.
Svaki dvadeseti radni je ostao bez posla. U martu je, zbog priprema za turističku sezonu, očekivano da se broj zaposlenih, nakon najnižeg broja poveća (u martu 2019. povećan je za 2.241 lica) pa je ovaj pad u martu već „otvorio rupu“ koja će kako se turistički špic bliži biti sve dublja.
Broj zaposlenih je povećan u samo četiri delatnosti i to: ostalim uslužnim delatnostima (+9,9%), umetnosti, zabavi i rekreaciji (+4,7%; čitati: kockarnice), poslovanju nekretninama (+3,1%) i u (dez)informisanju i komunikacijama (+0,8%).
Ostale delatnosti su imale pad a najveći administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (-25,4%), poljoprivreda (-13%), građevinarstvo (-10%), usluge smeštaja i ishrane (-9,2%) i prerađivačka industrija (-6,3%).
Bez podataka za Petnjicu 5 opština je imalo rast broja zaposlenih a 16 smanjivanje. Plav, Ulcinj, Šavnik, Berane i Rožaje još uvek imaju veći broj zaposlenih u odnosu na isti mesec 2019. Najveći pad broja zaposlenih imali su Kotor, Nikšić, Tivat, Pljevlja i Plužine.
Inače, najveći broj sezonskih radnika u Crnu Gori dolazi iz Srbije. Tako se prema podacima MUP-a može videti da je u 2019. najveći broj radnika bio iz Srbije (2.430), zatim iz Bosne i Hercegovine (329), Kosova (222), Makedonije (190) i Albanije (101).
Naime, u periodu od 1. januara do 9. avgusta 2019. godine, izdato je ukupno 19.502 dozvola za privremeni boravak i rad stranaca, od čega je izdato 3.614 dozvola za privremeni boravak i rad po osnovu sezonskog zapošljavanja.
Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Crne Gore (ZZZCG), za period od 1. januara do 25. jula 2019. godine, najveći broj njih posao je pronalazio u hotelima i restoranima.
Najviše dozvola za sezonsko zapošljavanje stranaca je izdato u okviru delatnosti usluge smeštaja i ishrane (2.395 ili 76,66 odsto), zatim u ostalim uslužnim delatnostima (352 ili 11,27 odsto) i poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (100 ili 3,2 odsto).
(Bankar.rs)