Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,5 odsto, objavila je NBS.
Kako je navedeno, Izvršni odbor je, donoseći takvu odluku, imao u vidu prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja korona virusa, čiji efekti će u većoj meri biti ispoljeni sa daljim uspostavljanjem ekonomske aktivnosti.
Izvršni odbor imao je u vidu i da je direktna podrška privatnom sektoru, koji je najviše pogođen ovom krizom, obezbeđena blagovremenim i koordiniranim aktivnostima Vlade Srbije i NBS – merama za podršku likvidnosti bankarskom sektoru, moratorijumom na otplatu kredita i kroz paket fiskalne pomoći privredi i građanima, saopštila je NBS.
Naglašeno je da je donošenje podsticajnih mera monetarne i fiskalne politike bilo moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je u skladu s očekivanjima NBS u martu usporila na 1,3 odsto međugodišnje.
Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena, uključujući i cene nafte.
Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, piše u saopštenju.
Prema ocenama relevantnih međunarodnih institucija, širenje virusa korona je uvelo svetsku privredu u recesiju i znatno pogoršalo izglede za njen rast.
U takvim uslovima povećana je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a investitori daju prednost ulaganjima u sigurnu aktivu, što za posledicu ima niži priliv kapitala u zemlje u usponu.
Pogoršanje izgleda za globalni ekonomski rast, odrazilo se i na pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega nafte.
Кako bi umanjile negativne efekte krize, brojne centralne banke u svetu reagovale su dodatnim ublažavanjem svojih monetarnih politika, konvencionalnim i nekonvencionalnim merama, a vlade njihovih zemalja obimnim paketima fiskalne pomoći.
Iz NBS su naveli da bi koordinirane akcije monetarne i fiskalne politike trebalo da doprinesu ublažavanju negativnih efekata pandemije na privredni rast, utiču na povoljnije uslove finansiranja i podstaknu oporavak privrede u narednom periodu.
Smanjenje privredne aktivnosti koje je usledilo u drugoj polovini marta, nije se znatnije odrazilo na dinamiku rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju, koji je prema oceni Izvršnog odbora ostao visok i iznosio je oko pet procenata međugodišnje.
U uslovima niže eksterne tražnje i zastoja ili prekida u radu u pojedinim delatnostima, negativni efekti krize će biti najvidljiviji u tekućem drugom tromesečju, ali će oporavak privredne aktivnosti uslediti u nastavku godine, čemu će doprineti blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, ocenili su u NBS.
Izvršni odbor je naglasio i da je zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, Srbija krizu dočekala u znatno povoljnijoj makroekonomskoj poziciji u odnosu na prethodne krize, što je otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugroze makroekonomska i finansijska stabilnost.
Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja.
Iz NBS su poručili da će i dalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihov uticaj na domaću ekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati, kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede na održivim osnovama.
Na današnjoj sednici, Izvršni odbor je usvojio majski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen 13. maja.
Tom prilikom biće detaljno obrazložene odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. juna.
