Crnogorski ekonomisti upozoravaju da bi oštar ekonomski pad Crne Gore od čak 9,0 procenata zbog pandemije mogao da rezultira rastom javnog duga do nivoa BDP-a.
“Svetska banka je ocenila da pandemija koronavirusa gura ekonomiju Crne Gore u recesiju od 5,6 odsto ove godine ako država izgubi trećinu prihoda od turizma, a ako izgubi polovinu tih prihoda – biće u minusu od devet odsto. MMF je prognozirao pad od 9,0 procenata”, pišu Vijesti.
Podgorički list navodi da će procene budućeg stvarnog pada crnogorske ekonomije ove godine moća jasnije da se sagledaju tokom juna, kada će biti nešto realnija slika o turizmu, jer su prihodi od te delatnosti ključni za procenu celokupne ekonomske aktivnosti.
Dodaje, međutim, da čak i ako Crna Gora otvori granice brže, to neće imati efekat ako se ne otvore države regiona i druge ekonomije koje utiču na turistički promet.
Ekonomista Jakov Milatović objašnjava za Vijesti da je zbog medicinskog konteksta u kome je ekonomska kriza nastala, sektor turizma jedan od najpogođenijih, da doprinosi sa više do 20 odsto ekonomskoj aktivnosti u Crnoj Gori i da su prihodi od te delatnosti ključni za procenu celokupne ekonomske aktivnosti.
Smatra da je trenutna kriza po intenzitetu slična onoj iz 2009. godine, te da bi pad ekonomije od devet odsto bio najveći od krize iz ranih devedesetih.
Milatović ističe da je MMF u aprilskom izveštaju prognozirao budžetski deficit Crne Gore za 2020. u iznosu od oko 10 odsto BDP-a, a uzimajući u obzir pretpostavke MMF-a o inflaciji nešto manjoj od jedan odsto i recesiji od skoro devet procenata, novonastala situacija može dovesti do rasta javnog duga u 2020. na nivo od oko 90 odsto BDP-a.
Javni dug Crne Gore, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, na kraju prošle godine je iznosio 3,78 milijardi evra, što je 77,2 odsto preliminarnog BDP-a za tu godinu od 4,9 milijardi evra.
Procenjuje se da će, uz novo zaduženje zbog koronavirusa, biti oko 83 do 90 odsto, a u jednoj od računica i više od toga, navodi se u tekstu.
Približavanje javnog duga BDP-u značiće, kako se dodaje, i veće kamate na novo zaduživanje, dalju fiskalnu konsolidaciju kroz nove dažbine građanima i privredi, moguće smanjenje plata, prodaju nekih državnih resursa za njegovo vraćanje, konstatuju Vijesti.
“Uz pad BDP-a, porašće i učešće javnog duga, a potrebna nova zaduženja podići će ga i u nominalnom iznosu, tako da se bojim da je realan pristup da će se dug dosta približiti gotovo stoprocentnom iznosu BDP-a”, kaže ekonomista Raško Konjević (SDP) u razgovoru za podgorički list.
