Covid-19 je tema kojom bukvalno počinje svaka priča ovih dana i meseci. Pored turizma koji je žestoko uzdrman, a na kom počiva najveći deo crnogorskog BDP-a, ono što je već uočljivo je zastoj u prometu nekretninama, još jednim izvorom kapitala za crnogorsku malu privredu. Zatvorene granice, obustavljena putovanja, ali i velika tražnja za likvidnošću, uticali su da najpre uspore kupovine novih nekretnina. Vrlo je verovanto za očekivati da će u kratkom roku smanjena tražnja uticati i na odlaganje ulaganja u izgradnju novih projekata.
DRASTIČAN PAD BROJA PRIJAVLJENIH PROJEKATA ZA IZGRADNJU
Međutim, trend pada u stanogradnji nije novost već je u Crnoj Gori primetan bio i tokom prethodne godine. Ne toliko u formi prihoda i zarade građevinskih kompanija, koliko u broju izdatih građevinskih dozvola i broju predviđenih stambenih jedinica za izgradnju. Zvanični podaci Uprave za statistiku govore da je tokom 2019. godine izdato 33 odsto manje građevinskih dozvola nego li godinu ranije ili čak 81 odsto niže u odnosu na rekordnu 2017. godinu.
U tabeli ispod vidimo da broj izdatih građevinskih dozvola fizičkim licima drastično opada poslednjih godina, što govori da se sve manje pojedinaca odlučuje graditi kuće, pa je tako tokom čitave 2019. godine prijavljeno svega 77 građevinskih radova od strane fizičkih lica u celoj Crnoj Gori. Situacija sa pravnim licima je slična, iako se beleži blaži trend pada u ovom segmentu.
Broj stanova predviđenih za izgradnju je po prvi put pao ispod 2.000 tokom cele protekle godine, dok je predviđena površina za izgradnju pala ispod 100 hiljada kvadrata u proteklih 6 godina za koje se mogu pronaći podaci na Monstatu.
 |
 |
CENE STABILNE
Međutim, ovaj pad novozapočetih projekata u domenu stanogradnje u odnosu na prethodne godine, uz nesmanjenu tražnju, je zasigurno uticao da cene na tržištu nekretnina zadrže trend iz prethodnih godina. Prosečna cena kvadrata u Crnoj Gori tokom 2019. iznosila je 1.113 evra i bila je niža za svega 9 evra u odnosu na godinu ranije.
Niže su predstavljeni podaci Uprave za statistiku Crne Gore o kretanju cena, gde se može videti da je najskuplji kvadrat novogradnje u primorskom regionu i iznosi 1,4 hiljade evra, dok najveći godišnji rast cena od 14 odsto beleže nove nekretnine u središnjem regionu.
Nedavno su čitaoci na našem portalu Bankar.me mogli pročitati i detaljniji pregled Colliers International Crna Gora o cenama kvadrata po gradovima i još detaljnije po pojedinim katastarskim opštinama.
GRAĐEVINCI PROFITOM ZADOVOLJNO TRLJAJU RUKE
Boom u gradnji projekata (očigledno prijavljenih ranijih godina), građevinci su uspeli dobro da naplate 2019. godine. Za potrebe ovog kratkog pregleda analizirano je 10 kompanija iz građevinskog sektora koje pre svega sprovode značajne projekte u formi stanogradnje u Glavnom gradu. Ovih 10 kompanija je tokom prethodne godine ostvarilo rekordnih 286 miliona evra prihoda. Ono što je bitno napomenuti da gotovo sve ove kompanije učestvuju i na drugim brojnim infrastrukturnim projektima širom Crne Gore, tako da se cifre predstavljene u analizi ne odnose samo na aspekt stanogradnje.
Rekorder po iznosu poslovnih prihoda među posmatranim kompanijama je Bemax sa preko 105 miliona evra. Na drugom mestu po prihodima prethodne godine probio se Novi Volvox sa rastom prihoda od 11,8 odsto i prihodovanih 45 miliona evra.
*U sektoru građevinarstva, najveći prihod (167 miliona evra) i najveću dobit (14,5 miliona evra) tokom 2019. godine ostvarila je kompanija PIZZAROTTI MONTENEGRO d.o.o. Herceg Novi, koja je angažovana kao izvođač radova na projektu PortoNovi u Kumboru, ali koja, s obzirom na jasno određen aspekt njenog delovanja nije ulazila u razmatranje za potrebe ove analize. Slična situacija je sa kompanijom Alucon d.o.o. Podgorica, koja takođe sprovodi radove na projektu PortoNovi (prihod u 2019. – 31 milion evra, profit – 5,1 milion evra).
Cijevna Komerc beleži najveći godišnji pad poslovnih prihoda, dok kompanije Zetagradnja i Eurozox beleže zavidan rast prihoda tokom protekle godine.
Zetagradnja, kao jedan od najvećih neimara u Glavnom gradu Crne Gore je tokom 2018. godine prijavila drastično manje prihode, ali se taj trend već prošle godine vratio na staze rasta.
Kompanija Normal Company beleži zavidan rast prihoda, kao i Mojkovački Trudbenik, a obe kompanije gro svojih aktivnosti sprovode oko podgoričkog brda Ljubović.
Kada je u pitanju profit posmatranih kompanija, čelnu poziciju drži Bemax, sa 26 miliona EBITDA i čak 11,7 miliona evra neto dobiti.
Zanimljivo je da je dobit Bemaxa za posmatranih 4 godine veća nego li zarada svih ostalih 9 kompanija zajedno.
Zetagradnja i Novi Volvox beleže milionski rast profita, dok je Cijevna Komerc rekorder po milionskom padu zarade, ali je bitno da su sve posmatrane kompanije prethodnu godinu završile pozitvno.
Gradnja Promet je dostavila finansijske izveštaje sa greškom jer u istima na web sajtu Poreske uprave nije prikazan neto rezultat, tako da su se za potrebe analize koristili rezultat pre oporezivanja koji su zbog te činjenice označeni drugom bojom.
 |
 |
Višegodišnje pozitivno poslovanje svih posmatranih kompanija uticalo je da iste ojačaju svoj kapital, kao i pokazatelj povrata na kapital. Rekorder po angažovanja kapitala je Novi Volvox sa 38,3 odsto na godišnjem nivou, što je značajno više u odnosu na sektorski prosek koji iznosi 12,2 odsto. Pored već pomenute Cijevne Komerc koja beleži pad zarade, a samim tim i prinosa na angažovani kapital, manje prihode je tokom prošle godine zabeležila i podgorička kompanija Fidija.
 |
 |
ZARADE ZAPOSLENIH ISPOD DRŽAVNOG PROSEKA
Iako je Covid-19 zaustavio brojne delatnosti, neke od njih dugoročno ugrozio, može se reći da građevinarstvo nije među njima. Građevinci su uglavnom bili pošteđeni zabrane obavljanja svojih poslova, što je veliki broj privrednika kritikovao obrazlažući takve odluke favorizovanjem ove industrije. I sama Vlada Crne Gore je već na uvođenju mera u borbi protiv epidemije saopštila da će uraditi sve da ne dođe do zastoja u sprovođenju infrastrukturnih projekata, a u kojima i neke od posmatranih kompanija imaju značajno učešće.
Ovim odlukama su verovatno bili zadovoljni i sami zaposleni građevisnkih preduzeća, a koji će, za nadati se je, biti i adekvatno nagrađeni za svoj rad u otežanim i neizvesnim oklonostima.
Zarade zaposlenih u posmatranih 10 kompanija su tokom protekle godine rasle, iako je podatak za nivo sektora građevinarstva drugačiji. Naime, prosečna neto zarada u ovom sektoru je u 2019. godini iznosila 447 evra i bila je niža za 10 evra nego li godinu ranije, tj 13 odsto manja od državnog proseka.
Takođe, prosečna neto zarada u posmatranim kompanijama je bila blago niža ili makar približno jednaka državnom proseku. Rekorder je Bemax, sa prosečnom neto zaradom od 741 evro, dok još samo dve kompanije isplaćuju zarade koje su veće od državnog proseka (Eurozox i Čelebić).
Prosečne zarade u kompanijama Trudbenik i Cijevna Komerc su daleko ispod 300 evra i bliže su minimalcu nego li proseku, što je za opis i težinu građevinarskih poslova teško razumljivo.
 |
 |
Kada je u pitanju broj zaposlenih u posmatranim kompanijama, zanimljivo je da je ukupan broj ostao na istom nivou kao i 2018. godine (932 radnika).
Bemax je firma koja je najviše zapošljavala tokom prethodne godine (+17 radnika), dok je Cijevna Komerc rekorder u smanjenju broja zaposlenih (-48 radnika).
Građevinski sektor leži na radnicima, ali i na optimizmu u celoj zemlji. Vrednih i radnih ruku u Crnoj Gori je bilo i biće ih. Ono što sada ne bi valjalo da posustane je optimizam, koji vozi tražnju u svim privrednim sektorima, pa i u građevinarstvu.
Raduje nastavak infrastrukturnih projekata, a što se tiče stanogradnje, ovaj pad ponude bi valjalo iskoristiti da se prekontrolišu planovi, a sigurno ima i DUP-ova koji su odavno zreli za revizije i možda stavljanje van snage, jer u pojedinim naseljima se sve teže diše i vapi za suncem i zelenilom.
Bankar.me
Zabranjeno kopiranje sadržaja bez dozvole portala
