Proizvodnja u toku vanrednog stanja biće niža, a broj privrednika koji će iz njega izaći prezadudženi će biti veći, nego što je moralo da bude, smatra Kori Udovički, direktorka CEVES-a i bivša guvernerka NBS.
“Sad je važno da mere pomoći privredi zaista promene i olakšaju uslove njihovog poslovanja. Isplata „minimalca“ će da odigra bitnu ulogu, ali priprema sprovođenja ostalih mera, osim što kasni, ne obećava. Da bi se privrednicima koji još uvek mogu da spasu poslovanje pružila realna pomoć, država mora da preuzme ogromno povećani rizik u ovim uslovima”, kaže Udovički za Novu ekonomiju.
Ona smatra da veliki deo srpske privrede živi i „obrće kapital“ oslanjajući se samo na sopstvene rezerve. To je u ovim uslovima bila do sad srećna okolnost – mala privreda u Srbiji bila je u stanju da nastavi da posluje i onda kad su na svetskim tržištima mnogi krenuli da krahiraju, jer su im presahnuli izvori kreditiranja.
“Međutim, te su rezerve u prethodnim sedmicama oštro smanjene. Ako želimo da se sad ta privreda ne zaglibi u blatu nelikividnosti i međusobnih dugovanja, nešto mora istinski da se promeni u uslovima njihovog poslovanja. Za sada, olakšana likvidnost koju je NBS na vreme krenula da ubrizgava u finansijski sistem ne stiže do njih”, dodaje Udovički
Udovički dodaje i da ona stiže samo do najbolje uspostavljenih bankarskih klijenata. Većina srpske privrede to nije. Skoro polovina malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a da ne govorimo o poljoprivrednicima, uopšte ne uzimaju bankarske kredite. Od one polovine koja se zadužuje, mnogi to rade samo povremeno.
“Za sad, podrška kreditiranju banaka neće, kao što je najavljeno, bitnije da promeni uslove u kojima posluje srpska privreda. U ovim neverovatno neizvesnim i svakako visokorizičnim uslovima banke mogu samo vrlo oprezno proširiti krug onih sa kojima rade. I pod najboljim uslovima njihovi krediti ne bi dosegli do dobrog dela manjih, potpuno nepoznatih, ili ranjivih preduzeća”, smatra Udovički.
