U prvom kvartalu ove godine broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.186.834, što je pad od 15.801 radnika u odnosu na prosek četvrtog tromesečja prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
Međutim, kada se uporede podaci iz decembra prošle i marta ove godine, pad je još drastičniji i iznosi 32.176 ljudi manje koji danas imaju posao. Najveće smanjenje dogodilo se u januaru, jer je tada u odnosu na decembar bilo uposleno za 17.532 radnika manje.
Slično je bilo i godinu dana ranije, kada je u januaru bez posla ostalo skoro 25.000 ljudi. Međutim, za razliku od prošle godine kada se kriva vratila već tokom februara i marta, ove godine je ona nastavila opadajući trend, prenosi Danas.
Tako je u februaru u odnosu na januar bilo 3.497 manje zaposlenih a u martu već, u odnosu na prethodni mesec, čak 11.147 radnika manje. To je prvi mart bar pet godina unazad u kome je zabeležen pad zaposlenosti, a pravi udar zbog zatvaranja ekonomije usled epidemije očekuje se tek u aprilu.
“Kada se posmatra pad broja zaposlenih u januaru ove u odnosu na decembar prethodne godine, to je verovatno sezonski efekat. U tom delu godine smanjuju se poslovi, posebno u poljoprivredi, građevinarstvu, pa ta sezonska kretanja treba isključiti kada se posmatraju trendovi. Verujem da se ni sada uticaj krize još nije ispoljio do kraja marta, epidemija je započela sredinom meseca i do kraja tog perioda mali je broj ljudi izgubilo posao. Postoji pravilnost da rast nezaposlenosti kasni za padom privredne aktivnosti. Prvo padne privredna aktivnost, a tek potom i zaposlenost i obrnuto, privreda počne da se „podiže“ ali se zapsolenost i dalje smanjuje. To je proces koji duže traje pa i kada se kriza okonča, treba računati da se to bar narednih godinu dana neće odraziti na stopu zaposlenosti”, rekao je za taj list Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Kako dodaje, privrednici su do sada verovatno i izbegavali da dele otkaze, ali već za mesec, dva videće da mnogi poslovi ne mogu da se obavljaju, ili bar ne u meri u kojoj su ranije, tako da će do smanjenja broja radnika doći malo kasnije ali će period povratka trajati znatno duže.
Inače, prema podacima RZS, najveći pad zabeležen je u sektoru preduzetnika, čak više od 10.000 u proseku dok je upola manje ljudi bez posla ostalo u firmama. Zanimljiva je i statistika po delatnostima, pa je tako prema kvartalnim podacima administracija smanjena za više od 6.000 službenika, zdravstvo i socijalna zaštita za oko 5.000, stručne i naučne delatnosti za više od 4.000 koliko i trgovina na veliko. Primetniji rast zaposlenih imalo je rudarstvo, više od 2.000, dok je u ostalim oblastima broj radnika uvećan za manje od hiljadu.
