Iako su poznavaoci širom sveta najavljivali početak rasta euribora i rata na kredite, nove okolnosti i ekonomsko usporavanje Evrope donelo je i obrt na tržištu zajmova. Nove procene, naime, govore da početak rasta rata na kredite vezane za evro ne treba očekivati naredne godine kako je najavljivano pre korona krize, kao i da bi značajniji rast kamata trebalo da bude odložen bar do 2022.
Trenutna vrednost jednomesečnog euribora je minus 0,4 odsto, što govori o njegovom minimalnom uticaju na cenu kredita. Poređenja radi, pre deset godina euribor je bio i veći od 4,5 procenata, a eventualni skok na dva procenta mogao bi današnju mesečnu ratu kredita od 250 evra da poveća na 310 evra, piše “Blic”.
Nakon dugogodišnjeg stagniranja, euribor je lagano počeo da raste početkom marta. Međutim, domaći i strani finansijski stručnjaci slažu se u jednom – razloga za brigu nema. Kako ocenjuju, euribor će postepeno početi da raste tek kada se završi aktuelna kriza i njene posledice, odnosno kada se ekonomija oporavi i poraste tražnja za novcem.
Glavni ekonomista Švedske banke u Estoniji Toni Mertsina kaže u razgovoru za “Blic” da nova kretanja euribora i rata treba vezivati za aktuelnu krizu.
“Očekujemo da će Euribor početi postepeno da raste kada se kriza završi i kada poraste tražnja za novcem. Međutim, trenutno ne predviđamo njegov snažan rast. Ne vidimo da će Evropska centralna banka ove godine menjati svoju politiku kamatnih stopa. Takođe, banke radije osiguravaju svoju likvidnost nego što bi pozajmljivale novac bankama sa većim kamatama”, ocenio je Mertsina za “Blic”.
Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže da je u ovakvim okolnostima teško predvideti kada bi euribor mogao da počne da raste, ali se usuđuje reći da takav trend ne treba očekivati brzo.
“Mislim da Euribor definitivno neće rasti u narednom periodu, čak bih se usudio da kažem da očekujem i njegov dalji pad, jer je to efekat krize. Sve referentne kamate se smanjuju, to je uradila i naša Narodna banka, očekujem da će slično postupiti i Evropska centralna banka, tako da korisnici kredita vezanih za evro trenutno nemaju razloga za brigu”, ocenio je Grubišić za “Blic”.
Pre ekonomske krize 2008. godine, euribor je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, euribor je od 2016. godine u minusu gde stoji i danas.
Eventualni skok Euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu kredita od 267 evra da poveća na 316 evra, odnosno 49 evra mesečno više.
